DEVET GODINA AGONIJE: "Usred velegrada otela su me tri muškarca. Nakon dva sata u gepeku, doneli su mi belu maramu. Odmah sam znala o čemu se radi"

U Kazahstanu će kazne za otmicu nevesta biti pooštrene. Parlament već radi na izmenama zakona kako bi iskorenio zastarele tradicije.

- To je bilo pre skoro dvadeset godina. Studirala sam u Almatiju i uveče se vraćala kući s fakulteta. Auto se zaustavio, tri muškarca su iskočila, uhvatila me, gurnula na zadnje sedište i prekrila ćebetom. Dvojica su sedela pored mene i držala me - priseća se.

- Nakon dva sata bila sam u kući u jednom selu, gde su mi žene odmah stavile belu maramu, kako tradicija nalaže. Shvatila sam da sam oteta radi udaje. Nisam mogla da se oslobodim i ubrzo sam upoznala svog budućeg supruga, kojeg nikad pre nisam videla. Još istog dana oduzeo mi je nevinost - kaže Gulmira, koja ne želi da otkrije svoje prezime.

Tek nedelju dana kasnije uspela je da stupi u kontakt s roditeljima. Međutim, očekivana pomoć nije stigla.

Dugogodišnje rasprave o kaznama

- Moj otac je samo rekao da sam sama kriva za sve. Nazvao me sramotom za celu porodicu i rekao da ne želi više da me vidi. Tako sam postala žena muškarca čija porodica jedva spaja kraj s krajem. Moji roditelji, s druge strane, bili su imućni - dodaje Gulmira. 

Tek devet godina kasnije uspela je da pobegne iz prisilnog braka.

- U to vreme već sam imala dvoje dece. U jednoj klinici slučajno sam srela školsku prijateljicu kojoj sam ispričala svoju priču. Savetovala mi je da jednostavno odem natrag u Almati s decom, što sam i učinila. Kasnije mi je pomogla s razvodom i traženjem posla. Mom bivšem suprugu sve je bilo svejedno. Da je tada postojalo kazneno gonjenje za otmicu nevesta, o čemu se sada raspravlja, moj život bi izgledao drugačije. Nikad nisam uspela da završim fakultet.

U Kazahstanu se od sredine 1990-ih godina raspravlja o potrebi kaznenog gonjenja otmica radi prisilnog braka. Aktivisti i borci za ljudska prava već gotovo 30 godina ukazuju na to da učesnici takvih slučajeva ne odgovaraju za svoja dela.

Član 125. Kaznenog zakona predviđa kaznu zatvora od četiri do sedam godina za otmicu. Međutim, ako otmičar pusti otetu osobu, može izbeći pravdu, što je takođe navedeno u članku 125. Vlasti su dosad zanemarivale ovu rupu u zakonu, čime su podsticale počinitelje da samo formalno oslobode otete žene nakon prisilne udaje.

Nova nada za promene

Prve nade u promene pojavile su se u avgustu 2023. godine, kada je ombudsman za ljudska prava kazahstanskog predsednika Artur Lastajev najavio nacrt zakona kojim bi otmica nevesta postala kazneno delo. 

- Zatražili smo od glavnog državnog tužitelja da izradi poseban popis kaznenih dela kako bi se ona izdvojila iz članka 125. Predlog se temelji na iskustvima susednih zemalja i preporukama Ujedinjenih naroda - rekao je Lastajev novinarima u glavnom gradu Astani.

Uprkos obećanju glavnog državnog tužioca da će podržati ovu inicijativu, ništa se nije dogodilo. Šest meseci kasnije morao je da interveniše predsednik Kazahstana Kasim - Žomart Tokajev.

- U našoj zemlji postoje ljudi koji pod maskom navodnih nacionalnih tradicija pokušavaju da opravdaju otmicu nevesta. To se ni na koji način ne može opravdati i protivi se idealima naprednog društva u kojem su dostojanstvo, prava i slobode svakog čoveka apsolutne vrednosti - izjavio je Tokajev.

"Otmica nevjesta nikad nije bila prava tradicija"

Bez ove izjave predsednika bilo bi gotovo nemoguće ponovno staviti ovu temu na dnevni red, kaže zastupnik donjeg doma vladajuće stranke Amanat Murat Abenov. 

Istovremeno napominje da otmica nevesta u svom današnjem obliku, koji je posebno raširen na jugu i zapadu zemlje, a povremeno se događa i u Astani i Almatiju, ranije nije postojala.

- U srednjem veku otmica žena bila je dopuštena samo tokom vojnih operacija, i to kao ratni plen. Otmica devojaka iz porodica koje nisu učestvovala u ratu smatrala se vrlo teškim zločinom za koji je čak bila predviđena smrtna kazna - kaže Abenov.

Ombudsman Lastajev želi uvesti dodatni članak u Kazneni zakon kojim bi se otmica radi prisilnog braka kažnjavala zatvorskom kaznom do tri godine.

- Ako je žrtva maloletna, kazna se povećava na pet godina. Ako otmica ima teške posedice za žrtvu, preti kazna do deset godina zatvora - izjavio je zastupnik Abenov o planovima poverenika za ljudska prava. Silovanja bi trebalo da budu kažnjavana zasebno.

Nakon izmene zakona broj prijava otmica znatno će porasti, uveren je zastupnik vladajuće stranke: "U poslednje tri godine službeno je zabeleženo 214 prijava, iako znam da je bilo mnogo više pokušaja podnošenja prijava. Samo deset slučajeva završilo je na sudu. Svi ostali, to jest 93 posto, odbačeni su zbog nedostatka dokaza."

Kritika obrazovnog sistema

Advokatica i aktivistkinja za ljudska prava Halida Ašigulova ističe kako država nije uspela u pravnom obrazovanju, posebno u regionima gde se otmica nevesta još praktikuje.

- Naša mladež ne dobija dovoljno informacija o ljudskim pravima ni u školama ni na univezitetima. Malo znaju o bračnom i porodičnom zakonu, prema kojem brak može biti sklopljen samo uz slobodan i nesmetan pristanak oba partnera - ističe Ašigulova.

Ona također polaže nade u kazahstansku mladež, koja se sve više distancira od starih tradicija.

(Kurir.rs/Deutsche Welle)