EU IMA JOŠ JEDNOG KECA U RUKAVU KOJIM BI UCENILA PUTINA! Ovim bi se vratila za Trampov pregovarački sto o Ukrajini, ali je CENA PREVELIKA (FOTO)

Evropska unija u rukama ima značajan adut koji bi mogao da je vrati za pregovarači sto za kojim se odlučuje o okončanju rata u Ukrajini, a samo je pitanje da li će ga i upotrebiti.

Navodi se da, nakon što su izostavljene iz pregovora SAD i Rusije započetih 18. februara sa ciljem okončanja rata u Ukrajini, evropske vlade mogle da se odluče za "nuklearnu opciju", a to je zaplena ruskih finansijskih sredstava koja su zamrznuta nakon što je Moskva pre tri godine pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu.

Srećom po EU, lavoski deo tih sredstava - negde oko 200 milijardi evra, nalazi se pod kontrolom finansijske institucije "Euroklir" sa sedištem u Briselu i na njega ide kamata.

U SAD se, sa druge strane, nalazi svega pet milijardi evra zamrznutog ruskog novca.

Zaplena tih sredstava bila bi drastična opcija koja bi Evropi gotovo sigurno obezbedila bolje mesto za pregovaračkim stolom, nakon što su je američke vlasti i Kremlj isključili iz priče tokom nedavnih pregovora u saudijskoj prestonici Rijadu.

Ipak, uoči ovonedeljnog sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 u Južnoj Africi, vlade EU su podeljene oko toga da li bi odmrzavanje i upotreba ruskog novca pokazalo Trampu da Evropa i dalje ima snage ili bi joj se to obilo o glavu.

U očekivanju prestanka američkog angažovanja oko Ukrajine, "jastrebovi" iz EU koji su posebno protiv Rusije tvrde da bi odmrzavanje ovog keša predaja tog novca Kijevu omogućilo ratom razorenoj Ukrajini da povrati kontrolu na frontu i odupre se Trampovim zahtevima da okonča rat.

- (Ruskom zamrznutom imovinom) možemo da nadomestimo američku podršku ukoliko SAD ostanu pri tome da ne žele više da podržavamo Ukrajinu - kazao je Margus Cakna, ministar spoljnih poslova Estonije, kojeg su u Briselu u tome podržali šefovi diplomatija Danske, Švedske, Litvanije i Letonije.

Politiko navodi da su uz njih i Poljska, Češka i Kaja Kalas, šefica diplomatije EU.

Međutim, ovoj ideji se protive ključne države Unije - Francuska, Nemačka, Italija i Španija, ali i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Oni to protivljenje pravdaju strahom da bi konfiskovanjem finansijskih sredstava EU zaplašila međunarodne investitore i istovremeno ostala bez najvažnijeg aduta u mirovnim pregovorima.

I Kalas priznaje da su šanse za zaplenu ruskog novca u bliskoj budućnosti male.

- Mi treba da za tako nešto imamo podršku svih. Za sada je nemamo - kazala je ona na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak.

Evropske zemlje milijarde evra zamrznutog ruskog novca vide i kao i sredstvo koje im obezbeđuje dodatni uticaj nad Kremljom.

- Ako oni (Rusija) definitivno žele da dobiju natrag taj novac, onda moraju da daju nešto zauzvrat - poručio je neimenovani diplomata EU.

(Kurir.rs/Politico.eu/Preveo i priredio: N. V.)