NEMAČKA NA PRAGU TEKTONSKIH PROMENA, ODLUKA PADA DANAS Ukidanje čuvene kočnice otvara put ka naoružavanju: "Amerika okreće leđa, dolazi novi zaštitnik Evrope"

Nemački parlament je u utorak dvotrećinskom većinom odobrio plan za popuštanje dužničke kočnice, omogućavajući budućoj vladi lidera demohrišćana Fridriha Merca da se zadužuje za odbranu i infrastrukturu. Paket ustavnih amandmana podržali su demohrišćani, socijaldemokrati i zeleni, uz poruku da Nemačka treba da preuzme snažniju ulogu u kritičnom trenutku za Evropu. Nemačka se ponovo naoružava za rat sa Rusijom, komentariše američki Forbs.

Kada Bundesrat u petak odobri paket, vladi će biti dozvoljeno da se zadužuje za sve izdatke za odbranu i infrastrukturu koji prelaze 1 odsto BDP-a. Zaduživanje je lak deo, za Fridriha Merca pravi posao tek počinje, ističe u intervjuu za Der Spiegel Klemens Fuest, šef minhenskog Ifo instituta. Fuest je zajedno sa još trojicom ekonomista napisao dokument koji je bio osnova predloga usvojenog u Bundestagu.

"Ovo je ispravna odluka s obzirom na ogromne geopolitičke pretnje. Nemačka preuzima veću odgovornost za svoju odbranu. Ovo je važan signal našim saveznicima, ali i Vladimiru Putinu i Donaldu Trampu", ističe ekonomista Fuest.

Vajmarsko iskustvo
Ugrađivanjem dužničke kočnice u ustav 2009. godine, na vrhuncu svetske finansijske krize, Nemačka je uspešno smanjila javni dug, ali i sprečila vladu da investira u puteve, mostove, digitalizaciju, odbranu i druge oblasti, objašnjava Njujork tajms. Sa izuzecima za ekonomske krize i prirodne katastrofe, Nemačka je ustavom ograničila godišnje zaduživanje na samo 0,35 odsto BDP-a.

Strah od duga u Nemačkoj je veliki. Visok nacionalni dug pomogao je da podstakne hiperinflaciju pod Vajmarskom vladom 1920-ih, što je pomoglo usponu Hitlera, podseća NIT.
Zbog svoje nacističke prošlosti, Nemačka je decenijama trošila malo na odbranu, oslanjajući se na Sjedinjene Države, koje i dalje imaju 35.000 vojnika u Nemačkoj. Čak su i zvaničnici nemačke centralne banke, Bundesbanke, pozvali na promene u kočnici duga kako bi se oslobodio novac za vladine investicije kako bi se podstakao rast. Vrlo je moguće da će se savezni dug, koji trenutno iznosi 1,7 biliona evra, udvostručiti u narednoj deceniji, ocenjuje Der Spiegel.

Upravo na zabrani zaduživanja pala je vlada kancelara Olafa Šolca. Nekoliko meseci kasnije, čak i pre formiranja vlade, Merc je uspeo da uradi ono što Šolc nije uspeo: da dobije većinu za plan za podsticanje investicija i odbrane. Ono što se u međuvremenu promenilo su američki izbori i početak drugog mandata Donalda Trampa.

Vremena su se promenila, svrha kočnice duga svakako nije bila da se Nemačka ostavi bespomoćnom pred potencijalnim agresorom, piše Der Spiegel. Iako neće biti deo buduće vlade, Zeleni su u Bundestagu glasali za Merzov predlog. Sada je moguće finansirati satelite, obaveštajne službe, sajber odbranu i podršku Ukrajini uz hitno jačanje Bundesvera. Poslanici su u utorak glasali za stvaranje novog fonda od 500 milijardi evra za infrastrukturne investicije u narednih 12 godina. Peti bi se odnosio na ulaganje u klimatsku održivost, na čemu su insistirali Zeleni.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), poput levice, pokušala je da zaustavi glasanje putem ustavnih žalbi, ali nije uspela. Die Linke je suštinski protiv naoružanja. Liberali (FDP) takođe pokušavaju da iskoriste seriju tužbi da spreče savezne države da u petak glasaju za promene u Bundesratu. Ovi amandmani takođe dozvoljavaju saveznim državama da se zadužuju do Uskrsa.

Izmene nemačkog Osnovnog zakona omogućene su zahvaljujući partijskom savezu koji je izgledao nemoguć pre vanrednih izbora 23. februara, komentariše ARD. Bundestag je u utorak dozvolio velika ulaganja u Bundesver i civilnu odbranu, ali i u mostove, škole, bolnice i vrtiće. Bez mogućnosti zaduživanja, prethodni premijer Olaf Šolc nije mogao da ispuni zahteve članova tročlane koalicije Semafor, a vlada je pala upravo zbog odbijanja da ukine dužničku kočnicu. FDP je bio protiv, a birači su ga kaznili neprelaskom izbornog cenzusa od pet odsto, pa je ponovo izbačen iz Bundestaga.

Sledeće nedelje, u utorak, 25. marta, biće konstituisan novi Bundestag. Merc je požurio sa glasanjem u starom sazivu jer će u novom AfD i Levica imati više od trećine glasova, što je dovoljno za blokiranje ustavnih promena. Koalicioni pregovori između demohrišćana i socijaldemokrata još traju: lider CDU Fridrih Merc želi da se nova vlada formira do Uskrsa, više od 50 dana nakon izbora. Koaliciji Semafor je bilo potrebno 73 dana da to uradi 2021. godine, a čak 171 dan nakon izbora 2017. godine.

Kurir.rs/Jutarnji list