EVROPA SE NAORUŽAVA DO ZUBA!, ŽALOSNO JE VREME, BROJ TENKOVA I DRONOVA GARANCIJA ZA MIR! Analiza Darka Obradovića: "Rusija će još dugo biti u 'modu' rata"...

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napisao je za Kurir tekst o tome kako Evropska unija prelazi rubikon i intenzivnom industrijom se naoružava do zuba 2030.godine.

Evropa se nalazi pred izborom da implementira radikalne poteze u oblasti odbrane i industrije ili da izgubi globalnu utakmicu za geopolitički uticaj. Rast troškova za odbranu može doneti značajne ekonomske koristi, ali samo ako se poveže sa digitalnom i zelenom tranzicijom, kroz istraživanje, inovacije, stvaranje novih radnih mesta, povećanje produktivnosti i jačanje konkurentnosti.

Ovo je jasno i snažno istaknuto u uticajnom izveštaju Marija Dragija. Kako bi se zadovoljio ovaj šestougao koji je skicirao bivši italijanski premijer Dragi u svom izveštaju o konkurentnosti Evrope neophodno je upalite sve postojeće motore. U Evropi su svesni da negativan uticaj na njenu ekonomiju dolazi od nepravednih carina i netržišne podrške globalnim prevelikim kapacitetima čelika i aluminijuma.

Kao preduslov za mobilizaciju resursa i novca danas je od strane Evropske komisije objavljena lista od 47 strateških projekata za jačanje domaćih kapaciteta na polju strateških retkih sirovina. Cilj je da ovih 47 strateških projekata ojača lanac vrednosti i diverzifikuje izvore snabdevanja. Lista strateških projekata je deo implementacije Zakona o kritičnim sirovinama koji bi trebalo da odgovori na globalni deficit ovih resursa. Tramp je u globalnom "krstaškom ratu" za strateške sirovine - da li je to Grenland, Ukrajina ili Afrika - nije ni važno. Geopolitička težina retkih sirovina leži u njihovoj komparativnoj prednosti. Mnogi ovu trku porede sa trkom za Mesec.

Američki predsednik Donald Tramp je u jednoj od svojih predsedničkih naredbi naložio dramatično povećanje američke proizvodnje retkih minerala. U martu je doneo "hitne mere za povećanje proizvodnje američkih minerala“. Jednom rečju, pojednostavio je izdavanje dozvola za rudarstvo i smanjio regulatorne prepreke. Umesto da se rudnik otvara za sedam do deset godina, predsednik Tramp je taj period smanjio na dve do tri godine. Evropska unija ne ide toliko daleko sa ukidanjem regulativa već stvara ambijent za održivo, bezbedno i ekonomski isplativo rudarstvo. Lista od 47 strateških projekata obuhvata 13 država članica: Belgiju, Francusku, Italiju, Nemačku, Španiju, Estoniju, Češku Republiku, Grčku, Švedsku, Finsku, Portugal, Poljsku i Rumuniju.

Projekti obuhvataju 25 aktivnosti eksploatacije, 24 prerade, 10 reciklaže i dva projekta supstitucije retkih minerala. Listom jeobuhvaćeno 14 od 17 strateških sirovina. Prema sirovinama najviše projekata obuhvata litijum, čak 22 projekta, zatim nikl, kobal, mangan i grafit. Sve navedene sirovinu važne su za lanac vrednosti proizvodnje baterija i vojnu industriju. Svi projekti moraju da ispune kriterijume zaštite životne sredine, upravljanja i socijalnog aspekta. Kao deo jedne prekogranične celine biće na korist celokupne Evrope. Ukupna vrednost projekata je 22,5 milijardi evra. Kao i u slučaju predsednika Trampa, EU je za rudarske projekte smanjila proces izdavanja dozvola na 27 meseci odnosno na oko dve godine maksimum. Strateške sirovine i vojna industrija predstavljaju dva lica istog novčića. Pogledom na mapu koju je objavila EU komisija uviđamo da se ceo kontinent pretvorio u koncetraciju nekada "prljavih" tehnologija, a danas egzistencijalnih operacija.

Dugo se priča kako je Evropa „stara“, „umorna“, „slaba“, „bezuba“ i „bezidejna“ grupa država. Upravo suprotno - Evropa je kolevka inovacija koja je počela da gubi globalnu proizvodnu utakmicu u želji da snizi troškove proizvodnje. Sa lakoćom su nemački giganti selili postrojenja u oblasti jeftinog procesa proizvodnje. Istovremeno je Kina svaku novu fabriku naplatila transferom tehnologija. Dok su Evropljani verovali da smanjuju proizvodne troškove, Peking je sa druge strane akumulirao znanje (know-how) i tehnolgije. Slična je situacija i sa odbranom.

Daleko od toga da je Evropa vojno slaba, ali nema potencijala da vodi dugoročne i iscrpljujuće ratove. Razlozi za to leže u spremnosti građana na žrtvu, industrijskim kapacitetima i preraspodeli sredstava. Tri godine se debatuje po Briselskim krugovima kako povećati izdvajanja za odbranu i sačuvati socijalnu državu i zdravu ekonomiju. U nekoliko navrata čuli smo predsednicu EU komisije Ursulu fon der Lajen kako uzvikuje da odbrambena industrija treba da dobije ugovore umesto naloga i naredbi.

Kako akumulirati velika novčana sredstva i preusmeriti ih u intenzivnu potrošačku granu kakva je vojna industrija? Od nekuda je potrebno stvoriti dodatnu vrednost. Robusna automobilska industrija kakvu je Evropa poznavala više ne može biti primarna industrijska baza. Umesto nemačkih automobila praviće se evropski tenkovi. 21. marta predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen je naglasila da su konkurentnost i odbrana dve strane iste medalje i insistirala je da će inicijative poput Unije za štednju i investicije takođe imati koristi za evropsku odbranu preusmeravanjem ulaganja u odbrambenu industriju EU. Ranije je usvojen Plan spremnosti 2030 koji predviđa potrebe izuzimanja budžetskog deficita prilikom investiranja u odbranu. To uključuje i program SAFE ( Bezbednosna akcija za Evropu) koji podrazumeva zajedničke nabavke u vojnoj industriji do 150 milijardi eura u pozajmicama članicama EU.

Poput slagalice Evropska unija stvara uslove da generiše dodatnu vrednost na osnovu održivih temelja kako bi se izbegla ekonomska kriza u vidu potrošnje bez tržišnog pokrića. Kao davne 1951. godine kada je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik pred našim očima Evropa se vraća starim principima dajući fokus zajednici za čelik i strateške minerale. U saopštenu Evropske komisije povodom akcionog plana za obezbeđenje konkurentnosti i dekarbonizacije evropske industrije čelika i metala se navodi da je Evropska industrija čelika fundamentalna za evropsku ekonomiju, pružajući inpute kritičnim sektorima kao što su automobilska industrija, čista tehnologija i odbrana. Jaka industrija čelika i metala u Evropi je ključna za garantovanje bezbednosti EU u trenutnom geopolitičkom kontekstu i za ispunjavanje „ReArm Europe Plan/Readiness 2030“ (Obnova naoružavanja/Plan spremnosti 2030). Predsednica Komisije, Ursula fon der Lejen, izjavila je:

- Čelična industrija oduvek je bila ključni motor evropskog prosperiteta. Čisti čelik nove generacije treba da se i dalje proizvodi u Evropi. To znači da moramo pomoći našim proizvođačima čelika koji se suočavaju sa jakim preprekama na globalnom tržištu. Da bismo osigurali da ostanu konkurentni, moramo smanjiti troškove energije i pomoći im da uvedu inovativne, tehnologije sa niskim emisijama ugljen-dioksida na tržište. Sa Akcionim planom nudimo konkretna rešenja za prosperitetnu evropsku industriju čelika.

Na kraju dolazimo do odbrane.

Usvojena Bela knjiga odbrane - "Spremnost 2030" - konstatuje praznine u oblasti sposobnosti i snažne odbrambene industrijske baze. Predviđena sredstva iznose čak 800 milijardi evra za podršku izgradnji sposobnosti, podrške odbrambenim industrijama Evrope kroz zajedničke nabavke i narudžbine, podrška Ukrajini, produbiljivanje evropskog odbrambenog tržišta kroz jednostavnije regulative. U geopolitičkom pregledu dokumenta "Spremnost 2030" upoznajemo se sa bezbednosnim okruženjem.

Za Rusiju se kaže da je najnaoružanija država Evrope koja je na režimu ratne ekonomije i fokusirana na ostvarenje svojih ratnih ciljeva zasnovanih na mobilizaciji industrije i tehnoloških inovacija. Jednom rečju Rusija je glavna strateška pretnja u konvencionalnom smislu. Rusija troši 40% federalnog budžeta za vojne potrebe, odnosno 9% BDP-a. Očekuje se da će još dugo Rusija biti u modu „rata sa Zapadom“.

Kina se posmatra kao najveći trgovinski partner, ali i pretnja u strateškom smislu. Ove izazove EU vidi zbog razlike u političkom sistemu. Zanimljivo je da dokument konstatuje da je kineski vojni budžet veći od cele istočne Azije zajedno. Šta sve EU mora da učini? U prvom redu da nadomeste asimetriju u oblasti vazdušne i raketne odbrane,artiljerijskih sistema, granata i raketa, dronova i odbrane od njihovih dejstava kao primarnih izazova. Iz svega navedenog jasno je da novac mora da se obezbedi iz nekih izvora, a ti izvori su upravo industrijski evropski kapaciteti i sirovine. Mir zavisi od kapaciteta za odvraćanje. Došlo je žalosno vreme u kome je broj tenkova, raketa i dronova postao mera i garancija za održavanje mira.

(Kurir.rs)