POMINJE SE TERMIN IZBORA U UKRAJINI! Napadi i izbeglice koče glasanje, sve može da se reši preko "aplikacije" koja se koristi i za EVROVIZIJU

Rat u Ukrajini i dalje traje, ali sve su glasniji signali da bi uskoro moglo doći do primirja. Predsednik Volodimir Zelenski je već šest godina na čelu zemlje, iako mu je mandat istekao, jer su uslovi za održavanje izbora do sada bili nemogući. Pitanje je - kada će građani konačno moći da izađu na birališta?

Krajem februara, parlament je usvojio deklaraciju o podršci demokratiji, u kojoj je potvrđeno da će predsednički izbori biti održani tek kada se uspostavi "sveobuhvatan, pravedan i održiv mir". Time su odbijene tvrdnje Vladimira Putina da Zelenski više nije legitimni lider Ukrajine.

I Rusija i Sjedinjene Države više puta su tražile da se održe novi izbori. Donald Tramp je početkom godine čak nazvao Zelenskog „diktatorom bez izbora“. Ipak, ukrajinski ustav ne dozvoljava održavanje izbora tokom ratnog stanja.

Iako su građani navikli na granatiranja i uzbune, organizacija izbornih kampanja, javnih okupljanja i samog glasanja trenutno je veoma rizična. Kijev insistira na bezbednosnim garancijama - kako na liniji fronta, tako i u gradovima, kako birališta ne bi postala mete napada.

Olga Ajvasovska iz organizacije „Opora“, koja nadgleda izbore, upozorava na mogućnost sabotaža, poput napada na regrutne centre i železnicu, i smatra da izborni zakon mora predvideti proceduru za takve situacije, čak i ako su u pitanju lažne uzbune ili pokušaji sabotaže.

Centralna izborna komisija je prvog dana invazije blokirala pristup biračkim spiskovima radi zaštite podataka. U tom trenutku bilo je registrovano oko 34,7 miliona birača. Od decembra 2023. komisija je počela delimično da ažurira podatke, uključujući promene naziva mesta i ulica usled procesa „dekomunizacije“ i „derusifikacije“.

Poseban izazov predstavlja veliki broj interno raseljenih - prema podacima IOM, njih je krajem 2024. bilo preko 3,6 miliona. Mnogi nisu prijavljeni na novim adresama, što dodatno otežava evidenciju birača. Istraživanje instituta Razumkov pokazuje da spiskovi nisu ažurirani i da su nepouzdani.

Pored internih raseljenih, postoji i oko šest miliona ukrajinskih izbeglica u inostranstvu. Da bi učestvovali u izborima, moraju se registrovati u konzulatima zemlje domaćina, ali većina to ne radi. Čak i kada bi se registrovali, kapacitet konzulata nije dovoljan da primi toliki broj birača, pa bi bilo neophodno iznajmljivanje dodatnih prostorija.

Poseban problem predstavljaju Ukrajinci u Rusiji i Belorusiji - kojih je, prema UN, oko 1,3 miliona - jer je neizvesno da li i kako bi mogli da glasaju.

Prema anketi Razumkova, 47% Ukrajinaca smatra da bi izbeglice trebalo da imaju pravo glasa, dok je 36% protiv. Ipak, istraživanja pokazuju da mnogi u dijaspori gube interesovanje za politiku - u jednoj anketi KIIS-a, samo trećina ispitanika iz Poljske, Nemačke i Češke želela je da učestvuje na izborima.

Postoji ideja da se deo problema reši elektronskim glasanjem - preko aplikacije „Dija“, koju koristi više od 21 milion Ukrajinaca. Ipak, poslanica Alina Zahorujko upozorava da je aplikacija pala upravo tokom online glasanja za predstavnika Ukrajine na Evroviziji, pa se još uvek ne smatra pouzdanom.

S obzirom na mogućnosti ruskih hakerskih i informativnih napada, bezbednost online izbora takođe je sporna.

I dalje nije poznato kada će tačno biti održani izbori. Jaroslav Jurčišin iz stranke „Glas“ smatra da će o tome odlučivati i mirovni pregovori i međunarodni partneri, s obzirom na to da Ukrajini nedostaju sredstva za sprovođenje izbora.

Predsednik Centralne izborne komisije Oleh Didenko kaže da će pripreme za izbore trajati duže nego što zakon trenutno predviđa. U svakom slučaju, parlament već sada mora da pripremi zakonski okvir koji će omogućiti bezbedno i pravično glasanje u uslovima posleratne rekonstrukcije.

(Kurir.rs/BBC)