IMAJU ZLATO I NAFTU, A POSTALI PAKAO NA ZEMLJI! Građanski rat izazvan sukobom dvojice generala uništava Sudan, desetine miliona gladnih, 150.000 ubijenih (FOTO)

Sukob između dvojice generala uvukao je Sudan u rat koji se, po svemu sudeći, neće uskoro završiti, a u međuvremenu Sudanci se suočavaju sa glađu i nasiljem, a desetine miliona ljudi zavise od humanitarnoj pomoći.

Od 51 miliona stanovnika, njih 64 odsto sada zavisi od humanitarne pomoći, a oko 12 miliona je raseljeno.

Sudanske žene i devojčice posebno su pogođene krizom, jer one ne samo da čine većinu raseljenih, već i pate od široko rasprostranjenog seksualnog zlostavljanja i grupnih silovanja.

Procene o broju poginulih i dalje je teško dat zbog aktuelnih borbi, ali prema poslednjim podacima međunarodnih humanitarnih organizacija, on je rapidno porastao sa oko 40.000, na 150.000.

Zemlja je sada ušla i u treću godinu rata i suočava se sa sve većom pretnjom da bude podeljena na dve rivalske administracije.

Prema mišljenju Hager Ali, istraživačice nemačkog trusta mozgova GIGA-Institut za globalne i prostorne studije, to bi još više smanjilo nadu u okončanje nasilja.

„Moramo sagledati vremenski period od 20 ili više godina. Sudanu nije potreban samo mirovni sporazum, jer su se raskoli između centra zemlje i periferije, etničkih grupa, religija i plemena produbili“, rekla je Ali za DW.

„Problemi s federalizmom i političkim sistemom takođe su nastajali decenijama i ako se ne reše nastaviće da ugrožavaju mir.“

Zašto je počeo rat?

U oktobru 2021. godine, vojni udar koji je predvodio general Abdel-Fatah Burhan iz sudanskih oružanih snaga (SAF), uz podršku njegovog zamenika i komandata paravojnih snaga za brzu podršku (RSF), generala Mohameda Hamdana Dagala, smenio je prelaznu vladu Sudana koja je imala za cilj da zemlju demokratizuje.

Međutim, nakon što Burhan nije uspeo da formira civilnu vladu u bliskoj saradnji s Vrhovnim savetom na čijem je čelu general Dagal, njih dvojica su se sredinom aprila 2023. posvađali oko integracije paravojske RSF u SAF.

„Rat je počeo velikom pat-situacijom u glavnom gradu Sudana, Kartumu, gde su borbe prerasle u urbani rat, koji je potom zahvatio cijelu zemlju“, objašnjava Ali.

Ranije ove godine SAF je zauzeo Kartum i sada kontroliše veći deo severa i istoka zemlje, kao i centralni grad Vad Madani, koji se nalazi u uglavnom uništenom poljoprivrednom regionu.

Istovremeno, Dagalo i njegov RSF postali su glavna snaga u zapadnom delu Sudana, u regionu Darfur.

Obe strane nastavljaju sa opsadom nekoliko izbegličkih kampova u glavnom gradu Darfura, El Fasheru, gde civili stradaju od gladi i stalnog granatiranja. O tome svedoče jezivi izveštaji očevidaca, odnosno pripadnika međunarodnih humanitarnih organizacija i predstavnika UN.

Zašto rat još uvek nije završen?

Prema Međunarodnom komitetu spasa (IRC), globalnoj nevladinoj organizaciji koja deluje u najgorim humanitarnim krizama u svetu, dinamika sukoba u Sudanu postala je znatno složenija u poslednje dve godine.

„Sukob uključuje sve veći broj grupa, što znači da će mirovni sporazum morati da uzme u obzir različite interese, a to znači i da će ga biti teže postići i održati“, kaže Aleksandra Janecek, portparolka IRC.

Pored toga, regionalni i međunarodni saveznici „upumpavaju oružje u Sudan, što destabilizuje i tu zemlju i čitav regiona“, dodala je.

Sudanske oružane snage oslanjaju se na političku podršku i vojnu pomoć Egipta i Katara. S druge strane, smatra se da Snage za brzu podršku (RSF) dobijaju oružje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a preko susednog Čada. Emirati, međutim, negiraju te optužbe, iako dokazi za to postoje.

Sudansko civilno društvo – spas za milione ljudi

Oko devet miliona Sudanaca pobeglo je u druge delove zemlje, dok je više od 3,3 miliona otišlo u Egipat, Libiju, Čad ili Južni Sudan. Tamo se suočavaju s nizom nedaća – nasiljem, nedostatkom humanitarne pomoći, problemima sa vizama i nesigurnošću.

Oni koji su uprkos sukobu ostali, ispaštaju ne samo zbog nasilja i gladi, već i zbog gotovo potpuno urušene infrastrukture, i propalog ekonomskog i zdravstvenog sistema.

Prema podacima Centralne banke Sudana, sudanska funta doživela je krah, što je u 2024. dovelo do skoka cena na tržištima za više od 142 odsto.

U međuvremenu, civilno društvo u Sudanu pruža veliku pomoć stanovništvu. Mreža tzv. odeljenja za hitnu pomoć, koja deluje širom zemlje, pomaže civilima da dobiju informacije o rutama za evakuaciju, mogućnostima dobijanja medicinske pomoći i prehrambenih namirnica. Te labavo povezane grupe proizašle su iz opozicionog pokreta Sudana koji je 2019. odigrao ključnu ulogu u svrgavanju dugogodišnjeg vladara Omara al Bašira.

„Jedna od snaga opozicionog pokreta Sudana uvek je bila njegova heterogenost“, ističe u razgovoru za DW Tarek Sadik, istraživač protesta i autor knjige „Nova protesna kultura“. On objašnjava da je „pokret bio sastavljen od tradicionalnih političkih stranaka, sindikata, profesionalnih udruženja i širokog spektra tajnih komiteta otpora“.

Od izbijanja rata u aprilu 2023. godine, te grupe su „smanjile obim svojih političkih zahteva i fokusirale se na rat i zaštitu civilnih zajednica“, dodaje Sadik.

Prema njegovom mišljenju, to je „klasičan repertoar otpora koji ima za cilj da ublaži posledice rata, ali i očuva neke elemente socijalne organizacije za bolja vremena koja bi nekada mogla da dođu“.

Za Mišeč Darsi, direktorku humanitarne organizacije Norveška narodna pomoć u Sudanu, napori civilnog društva i dalje su iskra nade.

„Postoje inspirativne grupe mladih i žena koje su zaista preuzele inicijativu, pozivajući na mir i nastavljajući da se zalažu za okončanje rata kroz politički proces, dok u isto vreme nastavljaju da pružaju pomoć i usluge koje u njihovim zajednicama spasavaju živote. Međutim, suočavaju se i s izazovima vezanim za polarizaciju, ograničeni prostor za civilno delovanje i pristup resursima.“

Janecek iz Međunarodnog komiteta spasa dodaje i da se programi koji su nekada bili „spas za milione Sudanaca“ sada ukidaju.

„Najmanje 60 odsto od 1.400 javnih kuhinja koje su služile za prehranjivanje oko dva miliona ljudi, više nisu u mogućnosti da funkcionišu“, rekla je. Glavni razlog je nedostatak finansijskih sredstava.

Sudan u „jeku humanitarne krize“

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od potrebnih 4,2 milijarde dolara za pružanje humanitarne pomoći u 2025. godini, prikupljeno je samo 6,3 odsto sredstava.

Situacija je dodatno pogoršana nedavnom odlukom SAD da smanje izdvajanja za inostranu pomoć. U 2024. godini, sredstva iz SAD činila su gotovo polovinu ukupne humanitarne pomoći u Sudanu.

„Sudan je dalje u žarištu humanitarne krize enormnih razmera“, rekao je Edem Vosornu iz Ureda za koordinaciju humanitarne pomoći UN (OCHA) pred Savetom bezbednosti UN u januaru. I dodao da ta „kriza očigledno nije ni blizu kraja“.

(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)