VEŠTAČKA INTELIGENCIJA DOVODI DO VELIKIH TURBULENCIJA, NIŠTA VIŠE NEĆE BITI ISTO?! Najnovije predviđanje Bila Gejtsa - svet bi mogao da se promeni iz korena!

Bil Gejts izjavio je da bi dugogodišnji nedostatak lekara i nastavnika uskoro mogao da bude stvar prošlosti, jer će veštačka inteligencija (AI) popuniti prazninu.

Ovaj problem prisutan je i u Sjedinjenim Američkim Državama. Izveštaj Američkog udruženja medicinskih koledža iz prošle godine predviđa da će SAD do 2036. godine imati manjak do 86.000 lekara, specijalista i lekara opšte prakse.

- Zemlji su potrebne stotine hiljada lekara kako bi svi imali jednaku zdravstvenu zaštitu - uključujući manjine, one bez osiguranja i ljude koji žive u ruralnim područjima - rekao je Majkl Dil, direktor za istraživanje radne snage u toj organizaciji.

Broj lekara specijalizovanih za gerijatrijsku negu takođe opada, iako populacija stari. Medicinski radnici su u martu upozorili da bi priliv starijih pacijenata mogao izazvati krizu u kvalitetu nege.

Kako bi se smanjio sindrom sagorevanja kod zaposlenih u zdravstvu, AI startapi fokusirani na medicinu prikupili su milijarde dolara, nudeći rešenja kroz automatizaciju zadataka kao što su fakturisanje i vođenje beleški, poboljšanje tačnosti dijagnoza i identifikovanje pacijenata za nove tretmane. Među njima su firme Suki, Zephyr AI i Tennr.

Konzultantska kuća McKinsey procenjuje da bi generativna AI mogla povećati produktivnost u zdravstvu i farmaciji za do 370 milijardi dolara.

I obrazovanje ide istim putem

U SAD je, prema podacima federalne vlade iz 2023. godine, čak 86% državnih osnovnih i srednjih škola prijavilo probleme sa zapošljavanjem nastavnika za školsku godinu 2023/24. Skoro 45% škola je izjavilo da nemaju dovoljno osoblja.

U Velikoj Britaniji, jedna srednja škola u Londonu počela je prošle godine da koristi AI alate poput ChatGPT-a umesto pojedinih nastavnika, kako bi pomogli učenicima u pripremi za ispite. Pilot-program u školi David Game College uključuje 20 učenika koji godinu dana koriste AI alate u ključnim predmetima poput engleskog jezika, matematike, biologije i informatike.

Uprkos zabrinutosti da bi učenici mogli koristiti AI za prepisivanje, mnogi nastavnici su za Business Insider rekli da su optimistični u vezi s potencijalom generativne AI da uštedi vreme nastavnicima i poboljša učenje — posebno jer je sve teže popuniti nastavna mesta.

Ako AI preuzme poslove - šta ostaje ljudima?

Gejts nije govorio samo o lekarima i nastavnicima. On smatra da će AI promeniti i fizičke poslove, uključujući radnike u fabrikama, građevinske radnike i čistače u hotelima — svakoga čiji posao zahteva fizičku veštinu i vreme.

- Ruke moraju biti zaista vešte da bi se ti poslovi obavljali. I mi ćemo to postići - rekao je za Biznis insajder.

Tehnološki giganti poput Nvidije ulažu velika sredstva u razvoj humanoidnih robota sposobnih da obavljaju manuelne zadatke, poput pakovanja robe u skladištima ili čišćenja podova. Cilj je da se smanje troškovi rada i poveća efikasnost.

Gejts veruje da svet ide ka budućnosti u kojoj će rad biti drastično smanjen – ili će makar izgledati potpuno drugačije nego danas.

- Ljudi će moći da se ranije penzionišu, da rade kraće radne nedelje - kaže on. - Biće potrebno gotovo filozofsko preispitivanje pitanja: 'Kako bi vreme zapravo trebalo da se provodi? -

Gejts dodaje da se i sam bori s tim pitanjem:

- Teško je za nas – ja sam gotovo 70 godina proveo u svetu u kojem je sve nedostajalo – da promenimo način razmišljanja.

Još 1930. godine, ekonomista Džon Mejnard Kejns predvideo je da bi tehnološki napredak mogao smanjiti radnu nedelju na samo 15 sati.

Skoro vek kasnije, uprkos velikim skokovima u produktivnosti, većina ljudi i dalje radi oko 40 sati nedeljno.

- Ne moram da radim - rekao je Gejts. Radim zato što hoću. Zašto? Zato što je zabavno

Kurir.rs/Srbija Danas