SVETSKI MOĆNICI BILI U SUKOBU SA NJIM, A SADA SE UTRKUJU DA SE OPROSTE! Lazić o papi Franji: Nije se plašio političkog sukoba - Zagovarao je dijalog i pomirenje

Sahrana pape Franje održaće se u subotu 26. aprila u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Dolazak na ispraćaj poglavara katoličke crkve potvrdili su najvažniji svetski zvaničnici, uključujući Donalda Trampa i Emanuela Makrona, a očekuje se i prisustvo Volodimira Zelenskog.

Na ova pitanja odgovor su dali profesor doktor Miloje Pršić, istoričar i srpski vojni arhivista, Nebojša Lazić, teolog, kao i Aleksandar Ninković, sveštenik Beogradske nadbiskupije.

- Papa Franja je čovek koji je izabran za vodeću ličnost u Vatikanu kao osoba koja je van Evrope, van Italije, niko nije očekivao da će on biti izabran. Po svom delovanju je mnogo više pažnje posvetio onome što se dešavalo u Africi i onom svetu koji je bio skrenut u odnosu na njegove prethodnike - kaže Pršić.

On dodaje da je učinio dosta po pitanju relacije Srbija-Hrvatska, kada se desio pokušaj kanonizacije Alozija Stepinca, a Pršić kaže i da je učestvovao u poslu prikupljanja arhivske građe jer je dokumentacija jasno definisala postupke po ovom pitanju:

- Doneo je pravu odluku koja treba da deluje pomirljivo u odnosu naše dve države. Nije priznavao nezavisnost naše južne pokrajine kao samostalne države, što je veoma dobar čin. Takođe, posvetio je pažnju svetu koji nije u žiži vrha, već svetu koji je siromašniji. Promenio je tok kanonizacije u samoj Africi i ostavio tragove koji ne mogu da budu nezabeleženi. On je čovek koji je imao lep pristup i uvek imao osmeh na licu.

Pršić kaže da su pomirljivi tonovi i promovisanje dijaloga obeležili vreme pape Franje, dok Lazić kaže da se on nije libio ni da uđe u političke odnose, pa je dok je bio u Južnoj Americi čak ulazio u sukob i sa vojnom huntom:

- On je neprestano bio u sukobu sa velikim silama i velikim moćnicima jer oni žele da projektuju svoju silu i svoju vlast, dok je on govorio drugim jezikom, jezikom dijaloga. Pokušao je da izmiri ljude i utiče na sukob u Ukrajini. Imao je pomirljive tonove, nije zauzimao strane i nije bio ni na čijoj strani, jer ljudi stradaju. 

Lazić kaže da su reči samog pape bile da ukoliko navijate za bilo koju stranu, nije bitno koju, to vas čini ratnim huškačima:

- Papa Benedikt je rekao da je telo katoličke crkve u Evropi, ali da je duša u Južnoj Americi. Oni su možda mentalitetom i bliži nama od Evropljana. On je te emocije uneo u Evropu i pokušao da joj vrati hrišćanske vrednosti koje su davno zaboravljene.

On navodi i da sama činjenica da će biti sahranjen u najobičnijem kovčegu pokazuje kakav je on čovek bio, pa kaže da je govorio jezikom ljudi koje niko ne razume.

- Svetski moćnici su često bili u latentnom sukobu sa njim, a sada dolaze na sahranu da se oproste. Papa je bio mnogo poštovaniji u narodu nego među visokim zvaničnicima - dodaje Lazić.

Ninković kaže da sada prolazi vreme službenog žaljenja, a kovčeg će danas biti izložen u Bazilici Svetog Petra gde će stajati do subote, kada će nakon liturgije biti prebačeno u Baziliku Santa Marija Mađore.

- Iako neće biti sahranjen u gradu Vatikanu, ove Bazilike su deo Vatikana. Papa Franja je poželeo da ne bude sahranjen kao princ crkve, već svoj pristup hrišćanstvu obeleži i svojom sahranom, pa da ona bude u ulozi Hristovog učenika, a ne pape ili vladara - kaže Ninković.

On kaže da ovo pokazuje prirodu pape Franje koji nije bio suprostavljen ili je ratovao sa političarima, već je "onaj koji čini dobro uvek trn u oku".

- Često se kaže da je papa reformator i da je menjao crkvu. On nije menjao, samo je podsećao na ono osnovno u crkvi što svi treba da činimo, a to je poniznost ne zbog poniznosti same, ljubav prema ljudima ne zbog humanizma, već zato što se on trudio da bude Hristov učenik. Uvek se trudio da tu ljubav prema ljudima pokaže drugima i nauči nas da uradimo isto.

Ninković kaže da onaj ko postane papa automatski gubi život koji automatski žrtvuje za crkvu.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs