Osamdesetogodišnja Brigit živi skromno u svojoj kući u Americi. Svake večeri, ona i dalje spava pod budnim okom svog voljenog oca - fotografija Rudolfa Hesa visi iznad njenog kreveta

VAŠINGTON: Brigit Hes živi povučeno u Severnoj Virdžiniji. Sada je u penziji, a radila je u jednom modnom salonu u Vašingtonu više od 30 godina. Od kada joj je dijagnostikovan rak vreme provodi obilazeći lekare u potrazi za lekom. Svako ko je vidi na putu do bolnice, pomislio bi da je reč o najobičnijoj baki na svetu.

Ipak, Brigit ima jednu tajnu - ona je ćerka Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica, koja je dobar deo svog detinjstva provela upravo u ovom nacističkom logoru smrti.
Osamdesetogodišnja Brigit živi skromno u svojoj kući u Americi. Svake večeri, ona i dalje spava pod budnim okom svog voljenog oca - fotografija Rudolfa Hesa visi iznad njenog kreveta.
- On je bio najfiniji čovek na svetu. Bio je veoma nežan i dobar prema nama - seća se Brigit.


Taj „najfiniji čovek na svetu” izgradio je Aušvic, usavršio gasne komore i pretvorio stare vojne barake u Poljskoj u mašinu za ubijanje sposobnu da izbriše živote 2.000 ljudi po satu. Do kraja Drugog svetskog rata, ovde je ubijeno 1,1 miliona Jevreja, oko 20.000 Roma i desetine hiljada poljskih i ruskih političkih zatvorenika. Kao takav, Brigitin otac je jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji!

- On je morao to da uradi! Pretili su mu! A on je bio samo jedan u nizu SS-ovaca. Bilo je drugih koji bi to uradili da je on odbio - ubeđena je Brigit koja se oca seća po zajedničkim ručkovima, čitanju „Ivice i Marice” i kako se sa njom i njenom braćom i sestrama igra u bašti.

Brigit toga tada možda nije bila svesna, ali ipak danas zna - njihova igra i druženje dešavali su se u sred Aušvica gde je porodica Hes od 1940. do 1944. godine živela.

Sa gornjeg sprata, mogli su da vide barake u kojima su živeli zarobljenici i krematorijum. Ono što je Brigitina majka opisala kao „raj” bio je pakao za milione ljudi.

Ipak, ne za porodicu Hes - imali su kuvare, dadilje, baštovane, sobarice ... svi ovi ljudi, bili su zatvorenici režima kome je služio Brigitin otac. Kuća je bila nameštena i dekorisana stvarima oduzetim od onih koji su svakodnevno upućivani u gasnu komoru. U bašti, Brigita se igrala na toboganu i u velikoj replici aviona koju su izgradili zatvorenici.

Bio je to život u luksuzu na svega nekoliko koraka od najvećeg horora ikada viđenog u istoriji čovečanstva.
Kako se kraj rata bližio, Rudolf Hes je sa porodicom pobegao na sever. Brigita je ostala sa majkom, dok joj je otac promenio identitet i sakrio se na jednoj farmi nedaleko od danske granice.

Njihov plan da u pravom trenutku pobegnu u južnu Ameriku poremećen je kada je njihovo sklonište otkriveno 1946. godine. Hes je bio prva osoba iz nacističkog vrha koja je priznala postojanje genocida u Aušvicu. Svedočio je u Ninberškom procesu, a onda je obešen pored krematorijuma u Aušvicu.


Brigitina porodica je posle rata živela teško. Ona se posle udaje preselila u Ameriku. O svom poreklu nije pričala nikome i za njenu priču do sada nisu znali ni njeni unučići. Ako bi je neko pitao za oca, rekla bi mu da je „umro u ratu”.

Međutim, Brigit sada ima 80 godina i možda je vreme da ispriča svoja sećanja. Zbog toga je verovatno i pristala na razgovor sa Tomasom Hardingom, a koji je preneo „Washington post”.

Ironično, Harding je potomak Hansa Aleksandra, nemačkog Jevrejina koji je uhvatio Rudolfa Hesa. Nedavno je o tome izdao i knjigu u koju je uključio i razgovor sa Brigitom.

Iako kaže da se ne oseća odgovornom ni za šta (i zašto bi, ona je bila samo devojčica uhvaćena u vihor istorijskih događaja koje nije razumela i za koje nije bila kriva) ona je pristala na razgovor, ali samo ako njeno venčano prezime i podaci koji bi otkrili njen identitet, ne budu otkriveni.