Ishod glasanja ima potencijal da promeni budućnost evra i EU, s obzirom na to da je Nemačka najveća ekonomska sila u Evropi

BERLIN - Do kraja neizvesno.
U Nemačkoj se danas održavaju federalni izbori, na kojima će biti izabrani kandidati za bar 598 mesta u donjem domu nemačkog parlamenta, Bundestaga.

Ishod glasanja ima potencijal da promeni budućnost evra i Evropske unije, s obzirom na to da je Nemačka najveća ekonomska sila u Evropi, koja je nastavila da napreduje uprkos krizi koja je pogodila mnoge druge zemlje. Opozicija ima šanse da smeni vlast, a pojavljivanje novih partija ishod izbora i dalje čini neizvesnim.

Angela Merkel je trenutno kancelar, a sada se treći put kandiduje za ovo mesto. Ukoliko pobedi, biće na dobrom putu da po dužini službe prestigne Margaret Tačer, koja je bila prva žena predsednik vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Merkelova je od fizičara postala političar i na vlast je došla 2005. kao vođa konzervativne partije Hrišćanskih demokrata (CDU).

Produžila je mandat 2009, ali ovoga puta na čelu koalicije sa Slobodnim demokratama (FDP), koja i dalje traje. Koalicioni partneri Merkelove se, kako predizborne statistike pokazuju, nalaze u vrlo lošoj situaciji, pa postoji šansa da ne osvoje pet odsto glasova, koliko je potrebno da uđu u parlament.

Glavni protivnik kancelarke je predstavnik Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik. Kontroverzni političar bio je ministar finansija u prvoj vladi Merkelove, u velikoj koaliciji njihovih stranki od 2005. do 2009. Štajnberg je izazvao šok Nemačke i svetske javnosti kad se u ovogodišnjoj kampanji slikao za naslovnu stranu časopisa pokazujući srednji prst, po svemu sudeći upućen glavnoj protivnici.

Mnogi analitičari smatraju da je mogući epilog ovih izbora ponovo velika koalicija CDU i SPD, pogotovo u slučaju da FDP ne uđe u parlament, zbog pojave novih stranaka.
Pored dve najjače partije tu je još i Levica (Die Linke) s Gregorom Gisijem na čelu, za koju se predviđa da će dobro proći u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, i Zeleni, koji su prema poslednjim anketama na četvrtom mestu po popularnosti.

Kako funkcioniše glasanje u Nemačkoj

Nemci danas daju po dva glasa, jedan za lokalnog kandidata i jedan za partiju. U parlamentu su 622 sedišta, podeljena u dve grupe. Jedna ima 299 mesta, koja idu lokalnim kandidatima (koji imaju najviše glasova), a druga grupa sedišta odlazi preostalom broju političara s partijske liste, proporcionalno dobijenim glasovima. Da bi partija ušla u parlament, mora imati bar pet odsto glasova. Ukoliko to nije postignuto, njihovi glasovi se razdeljuju među onima koji su ispunili ovaj uslov.

Prete joj novajlije

Novajlije na nemačkoj političkoj sceni su Piratska partija (Pirate) i Alternativa za Nemačku (AfD). AfD čini novi talas konzervativaca koji sebe nazivaju evroskepticima i protive se jednoj evropskoj valuti, kao i ulozi Nemačke u pružanju finansijske pomoći zemljama EU. Ova partija predstavlja problem za obnovu mandata Merkelovoj jer mogu dobiti deo glasova nemačkih konzervativaca.