NEMCI GLASALI ZA BUNDESTAG: Merkelova razbila sa 42,8 odsto glasova!

Prema poslednjim rezultatima, Demohrišćanima kancelarke Angele Merkel nedostaje dva glasa u Bundestagu za apsolutnu većinu

Specijalni izveštač Kurira iz Nemačke Marija Kordić

BERLIN - Šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel ostaće nemačka kancelarka i u naredne četiri godine, ali, sudeći po rezultatima izbora za Bundestag, neće moći da nastavi da vlada u dosadašnjom koaliciji sa liberalima (FDP).

- Ovo je divan dan...osvojili smo osam odsto glasova više nego prošlog puta što je velika pobeda za nas, hvala našim glasačima, koji su nas podržali u tolikom broju i hvala mom mužu, koji mi je bio najveća podrška - izjavila je Angela Merkel novinarki Kurira neposredno po završetku glasanja obećavajući četiri bolje godine za Nemačku.

Prema poslednjim rezultatima, Demohrišćanima kancelarke Angele Merkel nedostaje dva glasa u Bundestagu za apsolutnu većinu, pokazuju prvi rezultati zbora, na kojima je njen politički blok osvojio najmanje 42,5 odsto glasova i 298 poslaničkih mesta.

Ovo nisu konačni i zvanični rezultati glasanja i pri tom nisu uzeti u obzir ni takozvani prelazni mandati.

Merkelova je pozdravila "super rezultat", ali je izbegla da govori o mogućim koalicijama.

"Zajedno ćemo učiniti sve u naredne četiri godine da one budu uspešne za Nemačku", rekla je uz osmeh Merkelova pristalicama njene Hišćansko-demokratske unije u Berlinu.

"Dragi prijatelji, vaši veseli usklici pokazuju da svi mi imamo razloga za slavlje. Ovo je super rezultat", rekla je svojim oduševljenim pristalicama, preneli su nemački mediji.

Ona je zahvalila glasačima koji su, kako je istakla, "toliko mnogo verovali u konzervativne stranke" i obećala da će delovati odgovorno i brižno.

Merkel ipak nije želela da govori o mogućim koalicijama.

"Još uvek je rano za to. Sačekaćemo izborni rezultat", rekla je predsednica CDU po objavljivanju prvih procena i dodala da će se o tome razgovarati u ponedeljak.

"Ali, večeras možemo da slavimo", poručila je radosnim pristalicama u Berlinu.

U prvom obraćanju, kandidat SPD za kancelara Per Štajnbrik rekao je da je sada "lopta u dvorištu Angele Merkel da formira novu vladu.

Iako još nema zvaničnih rezultata, prve prognoze na osnovu izlaznosti i raspoloženja javnosti kažu da su Demohrišćani Angele Merkel osvojili 42,8 odsto glasova biračkog tela, što je osam odsto više nego pre, dok je njen konkurent Štajnbrik i SDP stigao do 26 odsto. Partija zelenih osam odsto. Radikalna Partija levice dobila je osam i po odsto glasova, a prema prvim procenama, veliki uspeh ostvarila je novoformirana partija evroskeptika, koja je sa 4,9 odsto na ivici cenzusa i očekuje se da postoje velike šanse da posle obrade kompletnog materijala uđu u Bundestag.. Partija Angele Merkel bi prema tome imala 301 mandat u Bundestagu, dok bi se njen najveći rival Štajnbrik morao da zadovolji sa 186 mesta u nemačkom parlamentu.

Uprkos tako ubedljivoj pobedi, Merkelova bi mogla da ima velikih problema da obezbedi većinu, jer treći koalicioni partner, Slobodni demokrati, najverovatnije nisu prešli cenzus. Anketa je pokazala da su dobili 4,8 odsto glasova, skoro deset odsto manje nego na izborima pre četiri godine.

Ako prebrojavanje daljih glasova ne poboljša ovaj rezultat FDP-a, prvi put posle Drugog svetskog rata liberali neće biti zastupljeni u nemačkom saveznom parlementu.

U svakom slučaju ne čekajući zvanične rezultate u izbornom štabu Angele Merkel počelo je slavlje. Njihova parola za ove izbore je bila jednostavna " Za Nemačku".

Velika izlaznost, nagovestila uspešne izbore

Prema prvim podacima izlaznost na izborima u Nemačkoj je značajno veća nego na prošlom glasanju 2009. godine. Predsednika Federalne izborne komisije Roderik Igler kaže da je do 14. časova na izbore izašlo 41,4 odsto Nemaca, dok je 2009. izlaznost bila 36,1. I u Berlinu je takođe veća izlaznost za 0,5 odsto. Prema zvaničnim podacima, u Berlinu je značajno povećano glasanje putem pisama.

Aktuelna kancelarka Angela Merkel je potvrdila ulogu favorita, ali se ne potcenjuje ni uspeh njenog rivala Pera Štajnbrika iz SDP. Štajnbrik ima podršku turske populacije, kojoj više odgovara njegova "socijalistička" politika od Merkelove, koju ocenjuju kao desničarsku.

Interesovanje medija za ove nemačke izbore, za koje neki kažu da će uticati na budućnost cele Evrope tolika je da dve vodeće partije SPD i CDU nisu mogle da prime sve novinare, koji su želeli da izveštavaju iz njihovih izbornih štabova.

Nemački kacnelar Angela Merkel glasala je u Berlinu, došavši na izborno mesto u pratnji supruga profesora Joahima Zauera.

Time su izbori, na kojima Merkelova važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču partiju, kako se komentariše u medijima, ušli u ""vruću fazu"".

Pre Merkelove glasao je i predsednik države Joahim Gauk, kao i njen ""izazivač"" - kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik, koji je u anketama daleko iza Merkelove.

U Nemačkoj su jutros u osam sati počeli savezni izbori na koje je pozvano blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci, u kojoj kancelar Angela Merkel važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, učestvuju 34 partije i 4.451 izborni kandidat.

Oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga biće otvoreno do 18 sati, a već nekoliko minuta po zatvaranju birališta, mogu se očekivati prve procene rezultata glasanja za 18. saziv Bundestaga.

Na ovim izborima mogućnost učestvovanje imalo je oko 65.000 birača koji žive u inostranstvu, a statistika kaže da je na izbore pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je dobrih devet odsto ukupnog broja birača.

Merkelova, koja se nada trećem četvorogodišnjem mandatu, važila je za favorita na ovim izborima, njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, a njen "izazivač", kancelarski kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik, za političara daleko iza nje, ali statistika je upozoravala da su postizborni savezi otvoreno pitanje i da bi danas mogla da se vodi bitka "prsa u prsa".

Zbog toga su gotovo svi politički lideri, računajući i Merkelovu, posebno pozvali neodlučne birače, a njih je, prema nekim procenama, čak skoro polovina, da izađu na izbore.

Kada je reč o postizbornim savezima, jedna od opcija bi mogla biti "velika koalicija" između demohrišćana i socijaldemokrata, kakvu je Merkelova već jednom vodila.

Osim "velike koalicije" između njenih demohrišćana i Štajnbrikovih socijaldemokrata, kao moguće, ali malo verovatne opcije pominju se i nastavak sadašnje koalicije demohrišćana i liberala(što se pokazalo kao nemoguće zbog lošeg izbornog rezultata), pretrčavanje malih na stranu velikih, ali "neprirodnih" političkih partnera, opcija da SPD sa Zelenim i uz podršku Levice, naslednice nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, formira vladu, što obe partije bar u početku isključuju.

Nemački političari borili su se i za glasove nedolučnih birača, a odlučujuće pitanje bi, kažu, analitičari, moglo biti da li će danas "Alternativa za Nemačku" (AfD), evroskeptički raspoložena partija koja se zalaže za ukidanje i evra i povratak nemačke marke, moći da uđe u Bundestag.
Analitičari su isticali da bi, ukoliko bi "AfD", postala parlamentarna snaga, to moglo značiti okončanje aktuelne demohrišćansko-liberalne koalicije.