Od sedmog oktobra svakodnevno slušamo i čitamo o sukobu između Izraelaca i Palestinaca. Ipak, ovaj rat vuče korene još iz prošlog veka, kada je Velika Britanija direktno podržala ideju Izraela da napravi „nacionalni dom“ u Palestini. Oni su ovu odluku, koja je zauvek promenila svet, poslali u najkontroverznijem pismu 20.tog veka.
Pismom koje je 2. novembra 1917. godine britanski ministar spoljnih poslova Artur Balfor uputio lordu Rotšildu, uglednom predstavniku britanske jevrejske zajednice sažeto u svega 67 reči, pokrenulo je talase koji su se širili decenijama, oblikujući sudbine naroda i čitavih regiona.
U svojoj suštini, Balforova deklaracija je bila jednostavna. U njoj je britanska vlada izrazila podršku uspostavljanju „nacionalnog doma za jevrejski narod“ u Palestini, tada delu Osmanskog carstva. Da, bilo je to samo pismo - ali pismo koje je imalo dalekosežne posledice. Ova deklaracija nije samo osigurala političku podršku britanske vlade cionističkom pokretu, ona je otvorila vrata intenzivnoj jevrejskoj imigraciji u Palestinu.
Gosti "Kurir televizije" koji su detaljno, kroz istoriju, saželi sukob na Bliskom istoku bili su Muhamed Jusufspahić, muftija i predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije i Nebojša Lazić, teolog.
Jusufspahić je izneo teoriju da li bi nešto bilo drugačije na Bliskom istoku da nije bilo tih 67 reči:
- Taj plan je mnogo pre, a njegovo ostvarivanje je počelo mnogo ranije. Na njegovom ostvarivanju rade cionisti koji su jevrejski nacisti. Ko god je pravi judaista, on je anticionista, daleko je od bilo čega što je nacizam. Nacizam, odnosno nacija je nešto što ljudi vrlo često obožavaju. Svako pojedinačno obožava roditelje, pa narod, pa rod i tako dalje. U momentu kada su ovim imperijama koje mi kroz istoriju znamo, a mi ne živi neko vreme koje je bez imperije, i dalje su imperije SAD, iako tu ima samo forma demokratije, predsednici se menjaju, ali je put ucrtan. Pre Amerike je bila druga imperija, upravo Velika Britanija, a pre nje su bile manje imperije, ali prva veća je osmanlijska. Još iz vremena Osmanlija, koja je takođe bila izvršioc radova nacističke priče. To je ljudima neshvatljivo, jer imamo drugu predstavu o tome. Gospodari, štampari novca, su gospodari sveta i oni imaju ciljeve, a pored toga što žele da stalno ostanu u skrivenom položaju imperije nad imperijama, carevi nad carevinama, oni imaju jedan versko-politički cilj, a to je da se ta zemlja, koja se zove Palestina veže nacionalno, a nije odabran narod, odabrana je nacija.
Lazić je akcentovao da je prostor Bliskog istoka preketnica religije, civilizacije i kulture:
- Sam prostor Bliskog istoka je bogotražiteljski prostor. Tamo se susreću religija, civilizacija, kultura i ostalo. Tamo gde je Bog, tamo je i neprijatelj Božiji, taj prostor je zaliven krvlju mučenika još od najranijih vekova. Kada posmatrate taj prostor, to su sve sveta mesta, ali toliko svetkujemo to da smo, kao ljudi, opoganili taj prostor. Sama Balforova deklaracija je početak ostvarivanja tih tenzija, kažu da je ta deklaracija kada je jedan narod obećao drugom narodu zemlju trećeg naroda. Dolazimo do te hipokrizije, mi Srbi smo to osetili na našoj koži, možemo lako da razumemo nepravde koje se dešavaju. Borba za to parče zemlje počinje mnogo ranije, prvi napadi se sprovode za vreme britanske okupacije, kada su jevreji napali hotel Kralj David, a sam taj prostor je bio povodom za ratovanje. Istorija naroda, Bliskog istoka, to je istorija roda ljudskog, a kada vidimo scene iz Gaze, upravo vidimo samo zlo. Ne možemo, a da se ne zapitamo, otkud takvo zlo u svetu?
Teolog je izneo mišljenje o varnici koja može da zapali mnogo veću vatru na Bliskom istoku u ovom trenutku:
- Mislim da niko ne zna taj trenutak, što više očekujemo nešto, to se više dešavaju neočekivane stvari. Svi razgovaraju samo o ratu, nema mirovnih konferencija, niko ne insistira na miru, već svako traži svoje globalne interese i ostalo. Svi ovi sukobi su globalni, iako su lokalizovani, i sukob u Ukrajini, potom Huti, kao i ovi na Bliskom istoku, svako je pristupio nekom bloku, a trebalo bi da nam ljudski život bude najveća svetinja i da okončamo spiralu nasilja. Ljudi kojima su porodice stradale tog sedmog oktobra, i kod njih se razvila dodatna mržnja, kao i kod stradalih u Gazi. Povezivanje toga sa geopolitičkim, odnosno ekonomskim interesima, dovodi nas u ovakvu situaciju kada je čovečanstvo palo najveći etički test jer se ponavljaju stvari koje nisu smele da se ponove. Ponavljaju se ratovi, a niko ne spominje mir, traži se povezivanje regionalnih sukoba sa globalnih agendama. Život je život i on isto vredi, svako ljudsko biće mora imati dostojanstvo egzistencije, na svakom metru ove planete. Tehnološki napredak je doveo do moralnog srozavanja i postali smo nikada gori, svedeni smo na animalno u geopolitičkoj areni.
Jusufspahić je za kraj analizirao da li postoji neko trajno rešenje za ovaj sukob:
- Totalno se slažem sa Nebojšom, dakle moramo da idemo jednim putem, a ne na više strana, moramo da idemo ka Bogu, ne smemo da se rukovodimo sopstvenim hirovima niti hirovima drugih. Brka se verski put ka Bogu, koji nije samo nacionalno, pripadnik jedne nacije, pa ne možeš nacionalizovati Boga. O tome se radi povrh cele ove priče za moć. Sve više vire, iz te svoje skrivene pozicije, sve više vire i to ne mogu da pokriju. Nisu oni ti koji slede put Mojsija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: