Bajdenova administracija je "otvorena" za slanje krstarećih projektila dugog dometa u Ukrajinu, što je potez koji bi ukrajinskim avionima F-16 dao veću borbenu moć.
Još nije donesena konačna odluka o slanju projektila JASSM, ali administracija sada radi na komplikovanim detaljima, kazao je neimenovani zvaničnik Bajdenove administracije. Ti detalji uključuju provere prenosa osetljivih tehnologija i osiguravanje da ukrajinski avioni mogu lansirati projektil težak oko 1100 kilograma koji nosi bojevu glavu tešku 450 kilograma.
Zvaničniku je, zajedno s još dve osobe upoznate s internim raspravama, odobrena anonimnost kako bi razgovarali o osetljivim pitanjima. Pentagon je odbio da komentariše da li je odobrio isporuku projektila.
"Razmatramo niz opcija kako bismo ispunili zahteve Ukrajine za bezbednosnu pomoć, ali ne možemo reći više", rekao je potparol Pentagona Džef Jurgensen.
Razgovori se nastavljaju
Neki članovi Kongresa i politički protivnici optužili su Bajdenovu administraciju da se presporo kreće u pružanju Kijevu opreme koja je potrebna za ukrajinsku pobedu u ratu. Međutim, rat punog opsega traje tek 30 meseci. Odobrenja aviona F-16, tenkova Abrams, krstarećih projektila i protivvazdušnih sistema Patriot transformisali su ono što je nekad bila vojska iz sovjetske ere u moćnu vojsku.
Odluka o slanju krstarećih projektila dugog dometa moraće da bude donesena u poslednjim mesecima mandata američkog predsednika Džoa Bajdena.
Ako Bajden prihvati zahev Kijeva, to bi ukrajinskim vazdušnim snagama dalo sposobnost koju ima samo nekolicina drugih nacija: lansiranje krstarećeg projektila preko dometa 370 kilometara s borbenog aviona četvrte generacije američke proizvodnje.
Dok se razgovori nastavljaju u Beloj kući i Pentagonu, zvaničnik administracije upozorio je da ima još mnogo posla pre nego što bilo kakve rakete zaista stignu do Ukrajine, uključujući i osiguravanje da postojeći avioni Kijeva iz sovjetske ere i svježe isporučeni avioni F-16 mogu lansirati projektil na ciljeve udaljene 370 kilometara.
Kijev nezadovoljan ograničenjima
Pentagon već radi s Ukrajinom na tim tehničkim pitanjima. JASSM, koji je razvio Lokhid Martin, SAD je štedljivo koristio u borbi i delio ga je sa samo nekolicinom bliskih saveznika.
Ograničenja koja propisuju da Ukrajina ne može koristiti oružje dobijeno od Amerikanaca za gađanje meta unutar Rusije, osim ako nije neposredno kod granice i isključivo za samoodbranu, frustrirala su Kijev.
Ionako bi moglo da bude prekasno za Ukrajinu da upotrebi svoje postojeće projektile za napad na ruske avione u njihovim bazama, budući da je ruska vojska u maju pomakla svoje lovce van dometa tih projektila, prema zvaničniku administracije.
Veliki interes za projektilima
Dok Ukrajina traži od SAD-a da ublaži svoja pravila, Moskva je koristila svoje borbene avione koji su sigurno leteli unutar Rusije kako bi lansirala klizne bombe na ukrajinske gradove, ubijajući civile.
Ukrajinski parlamentarci i savetnici predsednika Volodimira Zelenskog su poslednjih nekoliko meseci vršili pritisak na Bajdenove zvaničnike i zastupnike na Kapitol Hilu da pošalju projektile JASSM. Taj je pritisak porastao kada je grupa ukrajinskih parlamentaraca posetila Vašington u julu. Njihov zahtev je stigao do Bajdenovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana.
Poljska, Australija i Finska već imaju JASSM, dok su Japan i Holandija potpisali ugovore o kupovini projektila u julu, a isporuka se očekuje u narednim godinama. Nemačka, Grčka, Rumunija i Danska takođe su u pregovorima o kupovini projektila.
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
Bonus video: