Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je kandidate za komesare za novi sastav najmoćnijeg tela EU. Svi kandidati proći će saslušanja poslanika Evropskog parlamenta koji će glasaju o tome da li će prihvatiti nominaciju.
Kandidat za komesarku za proširenje je Marta Kos iz Slovenije, nekadašnja ambasadorka te zemlje u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Slovenija još nije zvanično predložila Martu Kos, pošto je nije saslušao parlmatarni odbor za pitanja EU, što bi moralo da se uradi pre zvaničnog imenovanja.
Za šeficu diplomatije EU, Ursula fon der Lajen predložila je Estonku Kaju Kalas, dok bi Litvanac Andrius Kubilijus trebalo da postane prvi evropski komesar odbrane.
Novi resor odbrane osmišljen je kako bi se izgradili evropski vojni proizvodni kapaciteti zbog rata u Ukrajini, navodi Rojters.
Francuski kandidat zamenjen u poslednjem trenutku
Među ostalim imenima na listi Fon der Lajenove za evropske komesare nalazi se i francuski ministar inostranih poslova Stefan Sežurne koji bi trebalo da bude zadužen za industrijsku strategiju, dok će Slovak Maroš Šefčovič nadgledati trgovinsku politiku.
Bilo je u ponedeljak povišenih tonova kada je Francuska predložila Sežurnea za svog novog kandidata u EK nakon što je još aktuelni evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton iznenada dao ostavku uz teške reči za Fon der Lajenovu.
Španjolka Tereza Ribero postavljena je za komesarku za ekološku tranziciju a biće zadužena za borbu protiv monopola.
Komisija je najmoćnija institucija Evropske unije. Ima moć da predlaže nove zakone EU, blokira spajanja kompanija i potpisuje sporazume o slobodnoj trgovini.
Moć komesara zavisi od resora kojim upravljaju
Svaka država članica EU ima po jednu funkciju u Evropskoj komisiji, što je uloga uporediva sa ministrom u vladi neke države, iako njena politička težina uveliko varira u zavisnosti od resora.
Među najmoćnijima su resori trgovine i konkurencije, kao i oblasti poput energetike i unutrašnjeg tržišta EU, gde zakoni Unije značajno utiču na preduzeća i potrošače širom Evrope.
Svi kandidati će proći saslušanja poslanika Evropskog parlamenta koji će glasaju o tome da li će prihvatiti nominaciju.
Očekuje se da će novi sastava EK stupiti na dužnost do kraja godine, što znači da će jedan od njenih prvih zadataka biti ulazak u koštac sa ishodom predsedničkih izbora u SAD u novembru.
Kako ocenjuje Rojters, potencijalni drugi mandat Donlada Trampa mogao bi da utiče na jedinstvo Zapada u podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom i trgovinske odnose EU sa najvećom svetskom ekonomijom.
Drugi izazovi za naredni sastav EK uključuju rešavanje problema loše konkurentnosti evropskih industrija dok nadmetanje sa Kinom postaje sve čvršće u proizvodnji zelenih tehnologija poput električnih automobila.
(Kurir.rs/RTS/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: