Austrija i Rusija već decenijama imaju ozbiljne odnose, i dobro sarađuju iako nam se razlikuju stavovi po pojedinim pitanjima. izjavio je austrijski predsednik

BEČ - Predsednici Austrije i Rusije, Hajnc Fišer i Vladimir Putin ocenili su tokom jučerašnje posete da su odnosi dve zemlje odlični.Fišer je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, rekao da "Austrija i Rusija već decenijama imaju odgovorne i ozbiljne odnose, i da dobro sarađuju iako nam se razlikuju stavovi po pojedinim pitanjima".

Srbija je takođe bila spominjana u razgovorima dvojice državnika, u kontekstu krize u Ukrajini.

„Predsedniku Putinu sam rekao da Austrija, kao i EU, smatraju da je aneksija Krima protivna međunarodnom pravu. Međutim predsednik Putin je iskazao drugačije mišljenje i uporedio to sa Kosovom. Pokušao sam da mu objasnim svoj stav i da takvo poređenje nije na mestu.“ rekao je Fišer.

Razlika se videla i u stavovima predsednika Rusije i Austrije o konfliktu u Ukrajini. Putin je izrazio razumevanje za strahove, interese i prava stanovnika Istočne Ukrajine, dok je Fišer naglasio da je važno da se spreči isporuke oružje onima u Istočnoj Ukrajini koji su spremni na nasilje.

putin-i-fiser.jpg
Milan Ilić 

Fišer jepodvukao da „Kijev mora, sa svoje strane, da pruži doprinos mirnom rešenju konflikta i započne ozbiljne pregovore sa separatistima“.

Putin koji je dočekan je u Beču uz vojne i državničke počasti, zahvalio se domaćinu na gostoprimstvu. Poseta Putina se odvija pod velikim policijskim obezbeđenjem i više demonstracija. Ukrajinci su održali protest u blizini sedišta predsednika Austrije i ispred Privredne komore Beča. ONi su nosili zastave Ukrajine, Gruzije i Čečenije, ali i transparente sa natpisima "Putin je terorista , Ne poslujte sa Putinom , kao i Danas Krim, sutra Beč .

Južni tok završava pokraj Beča
Fišer i Putin su se saglasili da Rusija treba da nastavi da isporučuje prirodni gas Austriji i Zapadnoj Evropi. Austrija je, godine 1968, bila prva zapadnoevropska zemlja koja je, u jeku Hladnog rata, potpisala ugovor, sa tadašnjim SSSR o uvozu gasa.
Na kritička pitanja domaćih novinara o austrijskom priključivanju gasovodu „Južni tok“, Fišer je podsetio da Južni tok prolazi kroz čitavu Bugarsku i Mađarsku koje su takođe članice EU i NATO.

„Kako mogu građanima da objasnim zašto Južni tok ­ koji dobrim delom prolazi kroz čitavu Bugarsku i Mađarsku, ne bi mogao da bude u Austriji samo pedesetak kilometara,dakle samo dva procenta svoje ukupne dužine. Južni tok će tako zvršiti u Baumgartenu, nedaleko od Beča, gde je najveći evropski gasni čvor.