Poslodavac za kojeg rade ne želi da ih zaposli za stalno, pa radi sa njima samo ako sebe prijave kao samostalne preduzetnike

BEČ - Iako veoma dobro obrazovani, imigranti iz “gastarbajterskih država” koji u Austriji imaju svoj mali biznis zarađuju veoma loše, čak često ispod proseka, pokazuje najnovija studija bečke Radničke komore (Arbeiterkammer Wien - AK Beč). U njoj je analizirana uloga samostalnih privrednika imigracionog porekla u austrijskom glavnom gradu.

S jedne strane, imigranti­ mali preduzetnici su veoma dobro obrazovani, trećina ima završen fakultet ili neku drugu visoku školu, a još trećina ima srednjoškolsko obrazovanje s maturom. Očekivali bi da takvi ljudi imaju natprosečne prihode. Međutim, skoro tri četvrtine ima mesečnu neto zaradu manju od 1.500 evra, dakle ispod proseka u Austriji. Samo četiri odsto imigranata ­preduzetnika ima mesečna neto primanja koja se mogu smatrati visokim, iznad 3.000 evra.

Imigranti postaju samostalni privrednici jer ne vide neku drugu šansu za zaradu, a mnogi imaju istovremeno više različitih poslovnih dozvola za samostalnu delatnost (Gewerbeschein). Neretko su registrovani za jednostavne manuelne poslove, na primer za “malterisanje već montiranih gipsanih ploča”.

Jasno je da je tu reč o ljudima koji su zaposleni kod nekog drugog, kod preduzimača koji ih prisiljavani na lažnu samostalnost. Poslodavac za kojeg rade ne želi da ih zaposli za stalno, pa radi sa njima samo ako sebe prijave kao samostalne preduzetnike. On onda sa njima kao "podizvođačima“ formalno ugovara izvođenje posla,­ kao što bi to uradio sa stvarno eksternim preduzećem.

Ovakva praksa je uzela maha ne samo u građevinarstvu, nego i u transportu, po principu "moj šofer nije moj radnik, nego je samostalni transportni preduzetnik koji radi za mene.”

Turci i privatnici poreklom iz bivše Jugoslavije
U Beču je 22.000 malih privatnih preduzeća u vlasništvu ljudi sa imigracionim poreklom iz Turske, republika bivše Jugoslavije ili “novih članica Evropske Unije, država koje su u članstvo EU primljene posle 2003. godine.
Čak dve trećine (67 odsto) takvih firmi su “preduzeća sa jednim zaposlenim”. U njima je osnivač i “direktor” i jedini radnik.