Poslodavci na razgovor retko pozivaju pojednice sa stranim prezimenima, a razlog nisu ni lošije kvalifikacije, niti slabo znanje jezika, već favorizovanje domaćeg stanovništva

BEČ - Studija Univerziteta u Lincu, koju je naložilo austrijsko Ministarstvo za socijalna pitanja, potvrdilo je ono što mnogi Srbi u Austriji već znaju: stranci na tržištu rada imaju manje šanse od domaće radne snage.

Za potrebe studije istraživači su izmislili kandidate, čije su biografije sa slikom i motivacionim pismom slali različitim firmama. Svi "pokusni kunići" posedovali su austrijsko državljanstvo i imali jednaku stručnu spremu i poslovno iskustvo.

Jedina razlika je bila u poreklu. Jedan deo izmišljenih kandidata imao je austrijsko ime i prezime, dok je drugi deo zainteresovanih bio srpskog, turskog, kineskog i nigerijskog porekla i u skladu sa tim imao “neuobičajena” prezimena.

Autorka ove studije Doris Wajkselbaumer (Doris Weichselbaumer) poslala je 2.142 biografije na adrese firmi u čitavoj Austriji. Od toga 642 “osobe” pozvane su na razgovor, a najveći broj njih imao je austrijsko prezime.

Rezultati studije su pokazali da su osobe sa imigracionim poreklom imale 25 do 30 odsto manje izglede da budu pozvane na razgovor za posao nego njihove austrijske kolege. Vrlo uočljiva je bila diskriminacija nigerijskih kandidata, koji su morali da pošalju duplo više prijava od Austrijanaca, kako bi uopšte bili pozvani na intervju.

Vajkselbaumer je u intervjuu austrijskom javnom servisu ORF izjavila da razlog ovim odstupanjima nije znanje jezika ili bolje kvalifikacije, već isključivo favorizovanje domaćeg stanovništva.