Andreas Gabalier žestoko je uzvratio svim svojim kritičarima koji su ga prozivali zbog pevanja stare austrijske himne na otvaranju trke Formule 1

BEČ - Austrijska zvezda folk­muzike Andreas Gabalier žestoko je odgovorio na kritike onih koji su ga osudili zato što je na ovogodišnjoj trci Formule 1, u Austrijskom Špilbergu (Spielberg) otpevao stari teskthimne.

"Ako hoćemo da budemo savremeni, onda i bečku katedralu Svetog Stefana treba da preimenujemo u Svetu Stefaniju? Trebamo li simbolu Klagenfurta, zmaju zvanom Lindwurm, da stavimo ženske grudi. Naša istorija u suprotnosti je sa grčevitom borbom za polno izjednačavanje" napisao je u otvorenom pismu svojim kritičarima Gabalie

Spor je da podsetimo, nastao oko reči "kćeri". U originalnom tekstu Paule Preradović, pesmi "Zemlja planina, zemlja uz reke" (Land der Berge. Land am Strome), koja je 1947. izabrana da bude tekst savezne himne novouspostavljene (Druge) Republike Austrije, četvrti stih glasi "Domovina si velikih sinova".

Međutim, takva "muška isključivost" u tekstu himne (iako ga je napisala ženska ruka!) mnogima se nije svidela. Krajem 2011. godine je više austrijskih političkih partija podržalo zahtev za izmenu teksta, pa je austrijski parlament doneo novi Zakon o saveznoj himni.

Od 1. januara 2012, sporni stih glasi "Domovina si kćeri i sinova". Međutim, mnogi smatraju besmislenim prekrajanje pesme. Popularni pevač ima podršku javnosti i po anketi dnevnog lista Esterajh (Österreich) pokazala je da tri od četiri stanovnika Austrije smatraju stari tekst himne boljim od novog.

Savezna ministarka za obrazovanje i ženska pitanja Gabriela Hajniš-­Hosek, i populara pop pevačica Kristine Štirmer (Christina Stürmer), koje su javno kritikovale Gabaliera, bile su izložene Mnogim negativnim komentarima do poziva na linč.

grob-paule-preradovic.jpg
Wikipedia 

Autorka teksta austrijske himne je srpskog porekla

Zanimljivo je da je autor teksta austrijske himne, Austrijanka Paula Preradović (1887­1951) srpskog porekla. Njen otac Dušan fon Preradović, austro-ugarski kapetan bojnog broda i pisac, bio je sin Petra Preradovića, austro­ugarskog general­majora. Petar Preradović, koji je slavu stekao kao književnik hrvatskog romantizma, rođen je kod Pitomače, u porodici Srbina, podoficira Vojne Krajine. Paula počiva u počasnoj aleji na Bečkom centralnom groblju.