„Razni oblici diskriminacije još uvek nisu eliminisani iz evrpskog društva. Zato je neophodn još jača zajednička borba“, poručuje Aleksander Dipold, stručnjak za društvenu deeskalaciju agresivnosti
(FOTO) DIPOLD: Borba za ljudska prava se nastavlja! Autor: Vladimir Kozomara

BEČ - Osmi Festival Roma u organizaciji Udruženja “Bahtalo Rom”, održan je juče u 23. bečkoj opštini. Osim očuvanja tradicije i romske muzike, na festivalu je ukazano i na neophodnost zaštite i jačanja ljudskih prava.

Tokom manifestacije, kojoj su prisustvovali i predstavnici gradskih struktura, Aleksander Dipold (Alexander Diepold), stručnjak za društvenu deeskalaciju agresivnosti, održao je predavanje na temu “Ljudska prava na nemačkom govornom području”.

festival-roma.jpg
Vladimir Kozomara 

„Razni oblici diskriminacije još uvek nisu eliminisani iz evrpskog društva. Zato je neophodno još jača zajednička borba“, između ostalog je naglasio Dipold. Na festivalu je prikazan i dokumentarni film Branislava Nikolića “Ljudska prava kontra Roma i Sinta” (“Menschrechte versus Roma und Sinti“).

Ovaj festival podržale su i gradske institucije za pomoć u učenju deci iz socijalno slabije stojećih domaćinstava.

„Glavni cilj našeg udruženja je motivisanje romske dece da se obrazuju i školuju.“ izjavio je za Kurir Božidar Živanović, predsednik romskog udruženja „Bahtalo Rom“

borislav-kapetanovic-jovanka-gaspar-i-bozidar-zivanovic.-.jpg
Vladimir Kozomara 

Ovo Udruženje je prošle godine pristupilo Zajednici srpskih klubova u Beču.

„U procesu integracije Zajednica može da posluži kao most između gradskih institucija i kluba „Bahtalo Rom“. Današnja poseta predstavnika Magistratskog odelenja za integraciju i diverzitet (MA 17) je upravo jedan od vidova te saradnje“, rekao je Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih

klubova u Beču za Kurir.

Prijem od Fišera 3. septembra

Predsednik Austrije Hajnc Fišer (Heinz Fischer) upriličiće 03. septembra u Bečkoj gradskoj skupštini prijem za sve „gastarbajtere“ romskog porekla koji su 1960-tih i 1970-tih godina došli u alpsku republiku. Predsednik Fišer želi i na ovaj način da se zahvali ljudima koji su značajno doprineli razvoju Austrije u drugoj polovini 20. veka.