Učenje nemačkog mora biti prioritet za svu decu u Austriji!

Po ustavu grada/pokrajine Beč, mesto potpredsednika Gradskog prosvetnog saveta pripada drugoj najjačoj partiji u gradskoj skupštini, bez obzira da li je ona u gradskoj vladi ili je opoziciona, kao što je FPÖ sada.

Nominacija Krausa izazvala je kritike drugih partija, zbog njegovog navodnog zalaganja za segregaciju strane dece, osnivanje posebnih odeljenja za đake useljenike u Austriju koji ne znaju dobro nemački jezik. Sa Krausom smo razgovarali u birou Slobodarske partije u bečkoj Gradskoj većnici (Wiener Rathaus).

Gospodine Kraus, Slobodarska partija Vas je nominovala za potpredsednika Gradskog prosvetnog saveta Beča, kada ćete stupiti na dužnost?

U utorak je dosadašnji potrpredsednik predao ostavku gradonačelniku Mihaelu Hojplu (Michael Häupl). Odmah nakon toga sam gradonačelniku poslao dopis u kojem kažem da se radujem našem susretu. Verujem da će se to desiti i da ću uskoro stupiti na dužnost.

Naime, najjača partija u Bečkoj gradskoj skupštini postavlja predsednika i upravnika Gradskog prosvetnog saveta, dok je za drugu najjaču rezervisano mesto jedinog potpredsednika saveta. FPÖ želi da iskoristimo svoje ustavno pravo na ovo mesto. Ne želimo da Socijaldemokratska partija (SPÖ) u Gradskom prosvetnom savetu radi šta hoće.

Zašto je ostavku dao dosadašnji potpredsednik?

Prešao je na mesto odbornika u Gradskoj skupštini Beča. Ne može da radi oba posla, nije dopustivo da sedi na dve stolice, na dva mesta sa punim radnim vremenom.

Zašto ste, lično, meta kritika drugih partija?

Mislim da je to u prvom redu zato što ne vole da u Prosvetni savet dođe mlad čovek koga je teško držati pod kontrolom, a koji će zastupati zaista učeničke interese, na primer po pitanju obavezne celodnevne nastave i zajedničke osnovne škole.

Šta je loše u celodnevnoj nastavi, ako roditelji rade?

Apsolutno ništa. Međutim, ja ne smatram da celodnevna nastava mora biti obavezna, da svako dete mora biti u školi od osam do osamnaest časova. Zašto ne bi dete bilo uzeto iz škole u dva poslepodne, ako roditelji to žele?

Šta je loše i u uvođenju zajedničke osmogodišnje osnovne škole, a ne da se deca, kao dosad, već posle četvrtog razreda usmeravaju u gimnaziju, tehničku, zanatsku, ekonomsku ili neku drugu školu?

Deca imaju različite talente i potrebe. Ne smatram da je dobro da se svi guraju u isti lonac, u zajedničku školu, kojoj će nivo još više da opadne.

Šta je još problem u bečkom školstvu?

U Beču trenutno nedostaje oko 1.200 učitelja. Moramo da ih zatražimo od savezne vlade, jer je neizdrživo imati 30 do 35 đaka u jednom odeljenju. Pored toga, manja deca koja ne znaju nemački, treba da idu u posebnu predškolu, da nauče jezik. Ovo nije rasistička ideja. Želimo da napravimo situaciju u kojoj svi dobijaju.

Zar slično ne misli i savezna vlada, ministar Kurz (Sebastian Kurz, ÖVP), koji je pre neki dan predstavio austrijski državni "Integracioni izveštaj 2014“?

Njihov predlog je kopija našeg programa "Nemački pre škole“, koji imamo od 2005, a koji, nažalost, vlada do sada nije sprovela. Videćemo sada da li će to zaista uraditi. Sve naučne studije pokazuju da je, u proseku, neophodno 6 do ­8 meseci da se savlada jezik, da se može pratiti školska nastava. Ponavljam, taj predlog nije rasistički. Želimo samo da deca bolje nauče jezik, a ne da se provlače sa slabim znanjem jezika i onda prekinu školovanje, što je sada čest
slučaj. Želimo da deca dobiju dobro školovanje i da budu spremna za zahteve tržišta rada.

Međutim, poznato je da je lakše naučiti strani jezik ako se dobro zna, to jest sistematski uči i maternji. Prema tome, trebalo bi da se zalažete i za podsticanje učenja maternjih jezika imigranata, srpskog, na primer, ili turskog.

Naravno, višejezičnost je prednost. Jasno, treba podsticati i učenje maternjih jezika, ali je školski jezik u Austriji nemački i na njemu najpre moramo da insistiramo.

Kako god, Austrija će se ubuduće suočiti sa realnošću u kojoj u Beču, recimo, neće biti samo Američka internacionalna škola, Ruska škola i Francuski licej, nego možda i turski, srpski...

Kao što rekoh, znanje jezika je resurs, a država treba da ga iskoristi na najbolji mogući način. Ipak, nemački je autohton, službeni jezik, jezik većinske, svakodnevne komunikacije. Nemački mora da se zna, a uz njega država treba da podržava i ostale jezike, to je potpuno jasno. Lično, u školi sam učio francuski, engleski i malo latinski.

Za šta ćete se zalagati u gradskom prosvetnom savetu?

Uveren sam da moramo delovati zajednički, bez političkih vizira. Moramo da investiramo mnogo novca u škole, osnovne srednje, kao i u univerzitete. Fakulteti su prepuni, studenti sede na podovima. Ponavljam, zalagaću se za više učitelja i nastavnika, kao i za investicije u njihovo bolje obrazovanje.

Kako naći novac, kada država mora da štedi?

Računski sud Austrije je dao 599 predloga kako se mogu uštedeti milijarde u državnoj upravi, ali crveno-­crna koalicija to ne sprovodi. Upravo Austrija, koja nema velika prirodna bogatstva, mora više novca da investira u budućnost svoje radne snage.