PRVI SRPSKI GASTARBAJTERI: Zavičaj u srcu, al unučići su u Beču!

Jedna drugarica mi je nedavno rekla da joj je mnogo draže da drži unukicu za ruku i šeta po Beču, nego da sama šeta po pustom rodnom selu, kaže Petar M. D. Vujčić

Petar M. D. Vujčić, rodom iz okoline Petrovca na Mlavi, proveo je poslednjih skoro četvrt veka kao učitelj veronauke u Beču i u raznim mestima Donje Austrije. Sada čeka penziju.

"Moji učenici iz ranijih generacija sada su odrasli ljudi, završili su škole, postali roditelji i imaju svoju, odraslu decu. Učio sam potom i njihove kćerke i sinove. Nadam se da će na srpsku veronauku ubuduće ići i njihova deca, unuci mojih prvih đaka, kaže Vujčić.

On se druži i sa starijom generacijom gastarbajtera. Jedna drugarica mu je nedavno rekla:

"Mnogo mi je draže da držim unukicu za ruku i šetam po Beču, nego da sama šetam po pustom rodnom selu".

Božidar Živanović, rodom iz Mladenovca, sa suprugom Snežanom došao je u Beč 1974. godine.

"Nisam došao zato što sam voleo Austriju već zato što sam morao. Na početku sam u jednoj sobi spavao sa ženom, sinom i ocem. U Jugoslaviji sam završio mašinbravarski zanat, a žena trgovačku školu. Taksista sam već više od 30 godina. Prvog juna 2016. idem u penziju", kaže Božidar.

Živanovići imaju sina i ćerku i četvoro unučadi.

"Napravio sam veliku grešku. Puno sam para uložio u Srbiju, napravio dve kuće, jer mi je Srbija u srcu. Međutim, za bilo koji lek koji mi je potreban moram iz Mladenovca u Beograd. Lakše mi je ovde", kaže Božidar, inače osnivač romskog kulturnog udruženja Bahtalo Rom u Beču.

Vidak Hrnjez i posle četiri i po decenije u Austriji govori lepim srpskim jezikom. Rodom je iz Hercegovine, iz okoline Gacka.

"Došao sam u Austriju 17. aprila 1969. godine. Već treći dan sam počeo da radim na jednoj građevini. Imao sam završenu gimnaziju. Moja želja je zapravo bila da se odselim u Kanadu, jer sam tamo imao strica. Međutim, u Beču sam upoznao jednu lepoticu, Srpkinju, zaljubio se i tu ostao. Prekvalifikovao sam se, pa sam radio kao konobar, punih 25 godina. Posle sam položio ispit za vozača kamiona i godinama sam vozio kamione po Austriji, sve do penzije. Žena je bila bolničarka, ali se kasnije zaposlila u jednoj fabrici. Često putujem u rodnu Hercegovinu, divna je tamo priroda", kažew Vidak.

Hrnjezi imaju sina u Cirihu i kćerku Darinku, koja živi i radi u Beču i ima ćerku. Darinka Hrnjez je bila aktivna u Timu Štronaha (Team Stronach) i zamalo nije ušla u poslaničke klupe austrijskog Saveznog parlamenta, kao poslanica ove partije, na izborima prošlog spetembra.

Radiša V. Đokić je u Beču od 1972. godine.

"Druga sam generacija u Beču. Otac i majka su u Beč došli davne 1964. godine. Moja kćerka i sin su tako treća naša ovdašnja generacija. Glavni sam i odgovoran urednik časopisa 'Dijaspora', koji je višejezičan, na srpskom, ćirilici i latinici, na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. Časopis traje do današnjih dana, ali je teško privući čitalačku publiku. Ljudi se zatvaraju, a nemamo odgovarajuću podršku iz otadžbine", kaže Radiša.

On je napisao i izdao više od dvadeset knjiga aforizama, eseja, pesama. Najnovija ima naslov »U inostranstvu« (Beč, 2014).

Život Stojana Tomičića je kao iz filma. Rođen 1951, kao tinejdžer je nekoliko puta emigrirao, bivao prevaren i pokraden, vraćao se u Jugoslaviju, da bi početkom 1970­-ih definitivno došao u Austriju. Tu je najpre radio kao scenski radnik u jednom filmskom preduzeću i upoznao svoju buduću ženu.

"U Beču sam godinama bio kolporter jugoslovenskih novina, koje sam razvozio motociklom. Radio sam i u Zajednici jugoslovenskih klubova u Beču, pa u međunarodnoj putničkoj agenciji Vejstils (Wasteels)", priseća se Tomičić.

Izdavao je mesečnik na srpskom "Bečki magazin. Ima dve ćerke. Prva žena mu je umrla, pa se ponovo oženio Milkicom. Stojan je kolekcionar starih vrednosnih papira, novca, razglednica i drugih antikviteta.

Šaban Šehić je u Austriju došao još dok je Tito vladao Jugoslavijom.

"Rodom sam iz okoline Tuzle. Već skoro 43 godine živim i radim u Austriji. Bio sam prvo elektromonter u Zagrebu, a onda sam se preselio u Simens. Tamo sam kasnije dao otkaz, pa sam prešao u jednu drugu firmu, u kojoj još radim. Uskoro očekujem penziju. Napravio sam kuću u rodnom kraju, ali tamo sada živi samo moja majka. Ja živim u Austriji, austrijski sam državljanin. U Austriji nikad nisam imao problema. Ako si hteo da radiš prolazio si odličlno", kaže Šaban, koji živi u 23. bečkoj opštini.