ÖIF bi morao da zna da je za uspešnu integraciju neophodno više od šaltera gde će vam neko tutnuti pet-šest brošura u ruke i poslati vas kući, izjavila je Alev Korun

BEČ - Bivši radnik Austrijskog integracionog fonda (ÖIF), koji je želeo da ostane anoniman, optužio je ÖIF da se prema migrantima koji tek pristignu u zemlju ne ponaša tako revnosno i odgovorno kako je to predstavljeno u javnosti.

“Savetovanje zapravo i ne postoji, budući da nakon uvođenje takozvanih “Stolova dobrodošlice” (Welcome Desks) fond nije primio nove radnike koji bi se ovim poslom bavili, niti je povećao broj radnih sati postojećih radnika”, objasnio je bivši radnik.

Danas, godinu dana nakon otvaranja ovih “stolova” za migrante, koji bi pridošlicama trebalo da daju osećaj sigurnosti i pokažu im da su u Austriji dobrodošli, radnici ÖIF-a imali su ukupno 25.500 termina.

“Migrantima bismo najčešće u ruke tutnuli neku brošuru, kao na pokretnoj traci, a to ni u kom pogledu ne pomaže ljudima koji u Integracioni fond dođu po pomoć", kaže ovaj bivši saradnik, prenose austrijski mediji.

Iako Austrijski integracioni fond migrante poziva na dodatna savetovanja, deli brošure na osam jezika i organizuje “Stolove dobrodošlice”, mnogi, poput Alev Korun, portparolke za pitanja integracije u partiji Zelenih (Grüne), smatraju da je sve to samo dobro osmišljeni marketinški trik.

Korun je i sama sprovela eksperiment i u Integracioni fond poslala jednog poznanika, kako bi testirala valjanost usluge fonda. Muškarac je dobio fasciklu sa važnim informacijama i to je bilo sve.

"ÖIF bi morao da zna da je za uspešnu integraciju neophodno više od šaltera, gde će vam neko tutnuti pet-šest brošura u ruke i poslati vas kući“, izjavila je Korun.

Ona je takođe iskritikovala neorganizovanost fonda, koji za novi projekat “Stolovi dobrodošlice”, nije odvojio dodatna finansijska sredstva.

Fond demantuje optužbe

U Integracionom fondu demantuju tvrdnje bivšeg saradnika. Kažu da se posle prvog, kratkog intervjua, sa migrantima, po potrebi, vodi drugi, duži razgovor. Kažu da su brošure na osam jezika dobro urađene i da građani već tu mogu da pronađu najvažnije informacije. Mnogi se, ipak, pitaju, koliko ove brošure zapravo imaju veze sa stvarnim životom i mogućim problemima koje čekaju nove građane.