Diana je bila Austrijanka udata za Srbina iz Hrvatske. Sa još nekoliko osoba uspela je da spasi veliki broj dece. To su vrednosti koje promovišemo u Alzergrundu, Beču i i čitavoj Austriji, kaže Markus Gremel za Kurir
Ne propustite...DruštvoSRPSKI ŠINDLER: Odlikovana Diana Budisavljević, spasla 12.000 srpskih mališana iz Jasenovca

BEČ - Jedan od parkova u centru Beča biće nazvan po Diani Budisavljević, koja je tokom Drugog Svetskog rata iz ustaških logora Nezavisne države Hrvatske, spasila živote više od 12.000 srpske dece, većinom siročića i dece utamničenih roditelja iz srpskih mesta na Baniji, Kordunu i Kozari.

Park koji se nalazi u Alzergrundu, 9. bečkoj opštini, smešten je u blizini strogog, istorijskog centra Beča i 13. oktobra biće nazvan po ovoj izuzetnoj ženi.

"Po ovoj izuzetnoj humanistkinji nazvaćemo zeleno područje u delu naše opštine zvanom Rosauerlende (Rossauer Lände), na potezu prema Fridensbrike (Friedensbrücke)", kaže za Kurir Martina Malijar (Martina Malyar, SPÖ), predsednica opštinske skupštine Alzergrunda.

Inicijativa je došla na predlog Srba u Beču, a prvi ju je podržao Markus Gremel (Marcus Gremel), mladi socijaldemokratski odbornik, predsedavajući Socijaldemokratske partije (SPÖ) u Alzergrundu i socijaldemokratske omladine Beča.

markus-gremel.jpg
Foto: Milan Ilić

"U našoj opštini se ozbiljno bavimo istorijom, pogotovo osvetljavanjem događaja iz vremena nacizma. Postavljamo memorijalna obeležja, organizujemo izložbe, tribine, sa željom da se ne samo naučnici i istoričari bave istorijom, već da i građani budu svesni istorijata svojih zgrada i svojih nekadašnjih sugrađana. Nikad više ne sme da se ponovi da se ljudi proganjaju zbog porekla, nacije, religije, pola i polne orijentacije. Upravo zato smatramo da i ovako, nazivanjem parka po Diani Budisavljević, pokažemo da ljudi moraju da žive zajedno i da sarađuju, a ne da se odvajaju jedni od drugih“, objašnjava Malijarova.

"U parku je nedavno postavljeno dečije igralište To smatramo lepom simbolikom, jer je Diana bila spasiteljka upravo dece. Diana je bila Austrijanka udata za Srbina iz Hrvatske. Tamo je živela i sa još nekoliko osoba uspela je da spasi veliki broj dece. Takve vrednosti, spremnost za pomoć ljudima i zajedništvo u tome, vrednosti su koje promovišemo u Alzergrundu, Beču i i čitavoj Austriji“, kaže Markus Gremel za Kurir.

Diana Budisavljević, rođena je u Inzbruku 1891, sa devojačkim prezimenom Obekser (Obexer). Posle srednje škole udaje se za lekara srpskog porekla dr Julija Budisavljevića (1882-­1981). Par se 1919. seli u Zagreb, gde dr Budisavljević, na upravo osnovanom Medicinskom fakultetu, postaje šef hirurške klinike.

U Drugom Svetskom ratu, Diana spašava 15.336 dece iz ustaških logora, od kojih više od 12.000 uspeva da preživi rat. Ubrzo posle rata vlasti Titove Jugoslavije oduzimaju joj kartoteku spasene dece. Deca su većinom
vraćena svojim familijama, iz raznih domova i hrvatskih porodica koje su ih usvojile. Međutim, država je taj posao obavila traljavo, pa se smatra da je više stotina dece ostalo bez pravog identiteta.

Budisavljevići su do 1972. živeli u Zagrebu. U dubokoj starosti sele u Dianin rodni Inzbruk, gde Diana umire 1978, tri godine pre supruga. Srpska pravoslavna crkva je 2011. svoj prvi Orden carice Milice dodelila, posthumno, upravo Diani Budisavljević. U Beogradu je jedna ulica nazvana po njoj, snimljen je i dokumentarni film.

"U Inzbruku će jedan vrtić dobiti ime po Diani Budisavljević" kaže Markus Gremel.