DA NE PUKNE BRUKA: Zbog stida ne traže pomoć države!

Pravo na sigurnosni dodatak imaju oni državljani i stalni stanovnici Austrije, kojima su prihodi domaćinstva ispod 814 evra. Uslov je da njihova imovina ne prelazi vrednost od 4.070 evra. U imovinu se ne računa eventualni vlastiti stan i nameštaj u njemu. Međutim, automobil se "boduje", pa svako ko želi da dobija sigurnosni dodatak mora da proda automobil, i potroši ili pokloni gotovinu odnosno ušteđevinu itd.

Licima koja ispunjavaju uslove za ovu vrstu državne pomoći se isplaćuje 610,5 evradodatka, plus 203,5 evra subvencije za stanovanje, dakle ukupno 814 evra. Ko živi u bračnoj zajednici, dobija 50 odsto više, ukupno 221 evro. Za svako dete se dobija još po 146,5 evra mesečno.

Ako se prima naknada za nezaposlene ili postoje neka druga redovna primanja, isplaćuje se samo razlika sigurnosnog dodatka, između gore navedenih svota ipostojećih primanja. Na primer, samac koji ima prihod od 514 evra mesečno, dobiće još 300 evra sigurnosnog dodatka.

Međutim, mnogi ne traže sigurnosni dodatak, iako imaju pravo na njega. Prema stručnim procenama, u Beču njega dobija oko 77 odsto ljudi koji ispunjavaju uslove. U provinciji je relativno još manje primalaca ovakve vrste socijalne pomoći. U Gornjoj Austriji samo 24 odsto onih sa pravom na sigurnosni dodatak njega zaista i dobija.
Nikolaus Dimel (Nickolaus Dimmel), profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Salcburgu, kaže da „Ljudi pogođeni siromaštvom ne žele da im beda postane javno vidljiva“

Osećaja stida zbog nemaštine veći je u manjim sredinama i u njima je tema vrlo često čovek koji dobija socijalnu pomoć tema ogovaranja.