Poznato je da je jedna krmača sprasna 120 dana. Jasno je da ne mogu jednostavno da prekinem posao od danas do sutra, izjavio je Johan Dajks iz Donje Austrije

BEČ - Austrijski seljaci, pre svega uzgajivači prasadi i voćari ne znaju šta će sa viškom stoke i voća pošto je Rusija, odgovarajući na sankcije EU uzvratila stopiranjem uvoza poljoprivrednih proivoda iz EU.

Zbog viška proizvoda padaju cene, pa su sada za oko 30 odsto niže nego što je trebalo da budu. Johan Dajks (Johann Deix) jedan je od austrijskih seljaka koji ne zna šta će sa prasićima. Oni traže hranu svaki dan i tako doslovno jedu novac ovom poljoprivredniku iz Donje Austrije.

"U poređenju sa prolećem ove godine, jesenas imam pad prometa od oko 30 odsto. Kao uzgajivač prasića imam proizvodni ciklus koji nije kratak. Poznato je da je jedna krmača sprasna 120 dana. Jasno je da ne mogu jednostavno da prekinem posao od danas do sutra", izjavio je Dajks za bečki ekonomski nedeljnik Format.

Zbog prestanka izvoza prasetine u Rusiju, klanice i poslovni partneri traže manje mesa od proizvođača, pa oni moraju da hrane duže svoje prasiće, te da ih naposletku prodaju za znatno manju cenu po kilogramu.

"Ako se to nastavi, biće zaista teško", zaključuje Dajks.

Proizvođači mleka se takođe nalaze u problemima zbog naglo zaustavljenog izvoza u Rusiju. Ipak, najveći problem imaju proizvođači voća i povrća, ne samo u Austiji. Jedna trećina od jedanaest miliona tona ukupne evropske proizvodnje jabuka nastaje u Poljskoj. Od ukupne poljske proizvodnje, trećina se donedavno izvozila u Rusiju. Ove godine, uz rekordnu evropsku proizvodnju jabuka od dvanaest milliona tona, te zaustavljen uvoz poljskih jabuka u Rusiju, EU će biti preplavljena jeftinim jabukama.

Najpoznatije austrijske jabuke i najveći jabučnjaci su u Štajerskoj. Godišnja berba iznosi oko 188.000 tona. Pola proizvodnje se izvozi, po ceni od 35 do 40 centi evra za kilogram. Cene koje danas dobijaju veliki proizvođači su ove godine niže za 20 do 25 odsto.

EU je najavila da će, iz svojih rezervnih fondova, odvojiti 165 miliona evra za poljoprivrednike koji su direktno pogođeni sankcijama i kontrasankcijama EU i Rusije.

Podsetimo, prema aktuelnoj studiji poznatog bečkog ekonomskog instituta WIFO, šteta koju će austrijska poljoprivreda imati ove godine zbog problema sa izvozom u Rusiju iznosiće oko 52 miliona evra. Nemali deo štete čini lako kvarljiva roba, čiji izvoz je zaustavljen u poslednji čas.

Austrijski, pogotovo bečki turizam je takođe veliki gubitnik zaoštravanja odnosa EU sa Rusijom. U prvoj polovini ove godine promet ruskih turista pao je za skoro 17 odsto, izveštava preduzeće Global Blu, preko kojeg se kupcima iz inostranstva vraća plaćen porez na dodatnu vrednost nakon što odnesu robu iz Austrije.

A ruski turisti su natprosečno dobri turisti i kupci raznih, skupljih proizvoda. Jedan ruski turista, u proseku, dnevno u Austriji ostavlja 180 evra, daleko više od ukupnog turističkog proseka u državi.