Balkansku rutu, kako se navodi u izveštaju, koriste izbeglice iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Irana i Iraka, kao i manje grupe iz istočne Afrike

BEČ - Izbeglice, koje u zapadnoj Evropi traže utočište od rata, ponajviše koriste takozvanu balkansku rutu, pokazuje izveštaj austrijske policije.

Od ukupno 352 uhapšenih lica zbog prebacivanja ilegalaca prošle godine većina je bila iz Mađarske, to jest 71. Na drugom mestu zemalja porekla onih koji se bave prebacivanjem ilegalaca u Austriju su državljani Turske (31) i zatim Austrije (29).

U Mađarskoj se završava balkanska ruta koju izbeglice koriste iz Istanbula da bi, preko Bugarske i Rumunije, ili Grčke, Makedonije i Srbije dospeli do Austrije.

Balkansku rutu, kako se navodi u izveštaju, koriste izbeglice iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Irana i Iraka, kao i manje grupe iz istočne Afrike.

Preko druge, takozvane istočne rute putuju pre svega izbeglice iz Ruske federacije, koji preko Belorusije, Ukrajine, Poljske i Češke, odnosno Slovačke dospevaju u Austriju, gde traže azil.

Takođe je i dalje aktuelna morska ruta koja vodi preko Libije, Italije u Austriju.

Austrijske vasti imaju ponajviše informacije o bekstvu Avganistanaca iz njihove domovine u Austriju, jer ljudi koji se bave prebacivanjem ilegalaca deluju kao turistička organizacija, tako da izbeglice ne strahuju da pričaju o svojim putešestvijama.

Drugačija je situacija sa licima koje koriste morski put da bi se prebacili iz Libije do Italije ili Malte, jer, kako ukazuju vlasti, poslom prebacivanja ilegalaca se bave visokokriminalne strukture i trgovci ljudima.

Izveštaj Kriminalističke službe Austrije ukazuje da izbeglice za bekstvo plaćaju između 5.000 i 9.000 evra, a sve je veći broj i onih, posebno sirijskih izbeglica, koje plaćaju i između 10.000 do 15.000 evra po osobi.

Dogovorenu sumu izbeglice obično plate kada stignu do cilja, uz deset odsto avansa koje plate pred početak putovanja.

(Tanjug)