HCB ispušten u prirodi dospeo je u ishranu krava, u kojima se otrov nagomilavao dok nije ustanovljeno prekoračenje dozvoljenih granica u sirovom mleku

BEČ - Fabrika cementa u Vitersdorgu in Klajn Sankt Paulu odgovorna je što se u koruškom Gerčictalu pojavila otrovna supstana Hekashlorbencol (HCB) u mleku i stočnoj hrani.

Upravnik fabrike cementa Bernd Šaflehner rekao je da njegovo postrojenje od jula 2012. u procesu proizvodnje koristi plavi kreč, te da njima, a ni vlastima nije bilo poznato da on sadrži HCB.

Prema njegovim rečima fabrika cementa tek od 6.novembra zna definitivno o emisiji HCB, te je prestala sa upotrebom plavog kreča u svojim pećima dan kasnije.

HCB ispušten u prirodi dospeo je u ishranu krava, u kojima se otrov nagomilavao dok nije ustanovljeno prekoračenje dozvoljenih granica u sirovom mleku. Oko 35 poljoprivrednih gazdinstava I više stotina krava je pogođeno, a državno tužilaštvo je pokrenulo istragu.

Poljoprivrednicima regiona nastao je veliki problem zbog HCB-a, a šteta se procenjuje na više miliona evra.

Nevladine organizacije i mediji optužuju vlasti da ništa nisu preduzimale iako im je opasnost od kancerogenog otrova bila poznata već par godina, odnosno pre najmanje sedam meseci, a da javnost o tome nije obaveštavana.

HCB je kancerogeni otrov koji je do njegove zabrane širom sveta sporazumom iz Stokholma 2001.zabranjen za korišćenje kao fungicid za pšenicu, u sredstavima za zaštitu drva, u lepku, kao i u proizvodnji PVC-a.

Ovaj otrov može da nastane i kao nuzproizvod hemijskih procesa. Ukoliko HCB, preko ishrane dospe u ljudski organizam, može kod akutne koncentracije izazvati mučninu, a kod dužeg opterećenja oranizma otrovom može dovesti i do raka, kao i izazvati druge ozbiljne bolesti.

Takođe, HCB zbog svog delovanja na hormone može smanjiti plodnost kod muškaraca. HCB se gotovo ne razgrađuje u ljudskom telu i ostaje u masnom tkivu, a može biti prenet i na novorođenčat prilikom dojenja.