Samo u prvoj nedelji avgusta 1914. je na Balkanu, kako se navodi u knjizi, ubijeno između 3.500 i 4.000 civila. Austrougarska monarhija odbacivala je odgovornost koristeći argument da lokalno stanovništvo pripada "nižem nivou kulture"

BEČ - Povodom stote godišnjice početka Prvog svetskog rata u Austriji je obvjavljena još jedna knjiga o ovom istorijskom događaju, ali ovaj put mladi austrijski istoričari ukazuju na stravične zločine austro-ugarske vojske u delu "Habsburgovski prljavi rat".

Istoričari Hanes Lajdinger, Verena Moric, Karin Mozer i Volfram Dornik u svom delu bave se temom koja je do sada i te kako prećutana u Austriji, a to su ratni zločini vojske nekadašnje monarhije.

Pozivajući se na zvanične izvore vojske, grupa istoričara rasvetlila je i ovaj negativni deo prošlosti. Tako se može u knjizi naći i naređenje komande "svaki osumnjičeni treba biti streljan, a ne uhapšen".

Detaljno, oni opisuju ratne zločine počinjene od strane austrougarske vojske, među kojima su i svedočenja nekadašnjih oficira o ubistvima navodnih rusofila u Dobromilu.

"Oni su bukvalno rasparčani, mozak i krv su isprskali okupljene i zidove. Ostali su samo delovi tela", jedan je od mnogobrojnih opisa zverstava austrijskih vojnika koji su posebno "divljali" na Balkanu.

Samo u prvoj nedelji avgusta 1914. je na Balkanu, kako se navodi u knjizi, ubijeno između 3.500 i 4.000 civila.

Autori, kako su istakli, želeli su ovim delom da ukažu i na žrtve koje su pale u zaborav.

Ratni zločini bili su za vreme Prvog svetskog rata predmet javne rasprave i našli su se i pred bečkim Rajhsratom 1917., a i svetske sile su pokušale da iskoriste "krvoločnost" austrijske vojske u propagandne svrhe.

Austrougarska monarhija odbacivala je odgovornost koristeći argument da lokalno stanovništvo pripada "nižem nivou kulture".

U junu 1916. je u Ministarstvu spoljnih poslova u Beču izrađen dokument u kojem se navodi čak 360 kršenja međunarodnog prava prema neprijateljima, od kojih se 49 odnosilo na "nekorektni tretman diplomatskog osoblja habsburške monarhije".

Autori nove knjige bave se i neljudskim stanjem u zarobljeničkim logorima, ratnom propagandom.

Da bi se pouke Prvog svetskog rata izvukle važno je da se odgovorni imenuju, ističu autori i citiraju s tim u vezi novinara Hajnriha Kanera, koji je 1922. konstatovao da je "Beč od početka išao samo na uništenje Srbije".