Samostalni preduzetnici koji su postali platežno nesposobni imaju u proseku 300.000 evra duga. Kod "običnih" dužnika, koji nisu bili preduzetnici, prosečan dug Iznosi 56.000 evra

BEČ - U Austriji je ove godine, do sredine decembra, 8.451 lica, što fizičkih, što samostalnih preduzetnika, palo u privatni bankrot. To je za šest odsto manje nego u istom periodu lani, kaže statistika preduzeća KSV 1870, koje prati solventnost u državi.

Razlog za ovakav pad se povezuje direktno sa padom količine odobrenih kredita. Od početka svetske finansijske krize 2008. banke su opreznije i manje voljne da daju kredite. Broj odobrenih kredita u poslednjih šest godina je pao za 5,5 odsto, kažu u KSV 1870. Istovremeno je broj nenaplativih kredita pao za oko četiri odsto.

Oko 30 odsto svih lica koja su postala platežno nesposobna i oterana u privatni bankrot su bivši samostalni preduzetnici. Oni su nagomilali previše kredita i drugih dugova, koje ne mogu da vrate. Na njih otpada čak 70 procenata ukupnog duga svih platežno nesposobnih lica.

Samostalni preduzetnici koji su postali platežno nesposobni imaju u proseku 300.000 evra duga. Kod "običnih" dužnika, koji nisu bili preduzetnici, prosečan dug je mnogo manji i iznosi 56.000 evra. Samostalni preduzetnici propadaju najčešće jer su pogrešili u startu sa poslovnom idejom, ali i zato što im je nedostajalo kapitala ili su napravili veće greške u upravljanju.

Privatna nesolventnost je najčešće rezultat precenjivanja sopstvenih finansijskih mogućnosti i neprilagođavanja potrošnje prihodima. Ovo su razlozi za otprilike 25 odsto privatnih bankrota. Odmah iza toga slede smanjivanje prihoda zbog gubitka radnog mesta, kao i porodični problemi kao što su kreditne garancije ili finansijska, odnosno zdravstvena briga o članovima porodice (po 20 odsto). Problemi lične prirode, kao što su narkomanija, ili alkoholizam su razlozi bankrota u oko 18 odsto slučajeva, a ostali lični problemi, poput razvoda braka i bolesti u 17 odsto slućajeva.

Najviše bankrota u Beču

U ovoj godini u Austriji je propalo 4.520 preduzeća. To je za 0,7 odsto manje nego u 2013, a ukupan dug propalih preduzeća je za čak 3,4 milijarde evra (54 odsto) manji nego u 2013. Takođe, ove godine broj zaposlenih čija su radna mesta ugrožena u propalim firmamamanji je za čak 10.000 nego 2013.

Kada je reč, kako o broju propalih preduzeća, tako i o broju privatnih bankrota, daleko ispred svih pokrajina prednjači Beč. Na Beč otpada više od 40 odsto svih privatnih bankrota i više od 30 odsto svih propalih preduzeća u državi.