Telekomunikacione kompanije u Austriji više ne čuvaju i policiji na zahtev ne predočavaju podatke o tome kada je ko sa kim komunicirao telefonski ili preko interneta

BEČ - Islamski radikalizam i priliv velikog broja azilanata su nesumnjivo dva najveća problema sa kojima se suočava Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner, ÖVP), ministarka unutrašnjih poslova Austrije.

U intervjuu za nacionalnu novinsku agenciju APA, ona je potvrdila da će se Austrija svim silama boriti protiv džihadizma. Međutim, organima državne zaštite su u poslu delom vezane ruke.

Ona uspehom smatra nedavnu veliku raciju u Beču, Gracu i Lincu i hapšenje sumnjivih radikalnih islamista. Iako su neki od njih ubrzo pušteni na slobodu, ministarka je uverena da je racija bila smislena.

"Ona je, između ostalog, signal džihadistima da se ovde mogu osećati sigurnim i da ćemo i ubuduće prema njima delovati sa nultom tolerancijom“, rekla je Mikl-Lajtner.

Mikl-Lajtnerova je podsetila da čuvari poretka nemaju više pravo da skladište telekomunikacione podatke (Vorratdatenspeicherung).

Posle odluke Evropskog suda pravde i Ustavnog suda Austrije od 1. jula 2014. u Austriji telekomunikacione kompanije više ne čuvaju i policiji na zahtev ne predočavaju podatke o tome kada je ko sa kim komunicirao telefonski ili preko interneta u poslednjih šest meseci.

Skladištenjem podataka nije se mogao saznati sadržaj komunikacije, odnosno ko je šta kome rekao, ali policija i najosnovnije kontaktne podatke smatra veoma korisnim u borbi protiv kriminala i terorizma.

sajber-rat.jpg
Foto: Reuters


U ovoj borbi Austrija sve jače sarađuje sa drugim državama, na međunarodnom nivou, dodala je Mikl-Lajtnerova. Ona sada, sa svojim kolegama iz drugih evropskih zemalja, pokušava da nađe rešenje koje bi olakšalo otkrivanje terorističkih i kriminalnih mreža u digitalnom svetu.

Pritom priznaje da za Austriju ni "državni Trojanci“ (Staatstrojaner) nisu rešenje. Reč je o državnom infiltriranju u telekomunikacione sisteme, radi nadzora datoteka i elektronske komunikacije.

"Tako nešto nikada nismo primenjivali i nemamo uopšte nameru da idemo u tom smeru“, izjavila je ministarka.

Ono što ministarka može da uradi, čak i u vreme budžetske štednje, je jačanje kadra za čuvanje ustavnog poretka i borbu protiv terorizma.

"Povećali smo personal za dvadeset eksperata, da bi ubuduće delovalii brzo i delotvorno“, kaže Mikl-Lajtner.

Potrebno još 1.500 mesta za izbeglice

U poslednja dva meseca u Austriji je po 1.000 izbeglica tražilo azil. Mikl-Lajtnerova kaže da će između ovogodišnjeg rimokatoličkog Božića i sredine januara 2015. biti potrebno još oko 1.500 mesta za smeštaj izbeglica.

Ministarka kaže da je zadovoljna što su austrijske pokrajine shvatile težinu problema, pa sada nastoje da ispune svoje kvote, ali da nije uvek lako naći konkretno rešenje za smeštaj azilanata. Ona se zalaže i za sistem kvota za izbeglice, za svaku od država Evropske Unije. To još nije dogovoreno, ali Mikl-Lajtnerova kaže da su pregovori u tom pravcu uveliko napredovali.