U Privrednoj komori Beča se zalažemo za osiguranje egzistencije samostalnih preduzetnika, u slučaju trudnoće, bolesti i drugih problema koji mogu da im ugroze egzistenciju

BEČ - Kao što mu i ime govori i kako i sam priznaje, Hans Arsenović je "rezultat oca, Srbina, komuniste i majke iz bečke vinogradarske familije" (Beč je jedini velegrad na svetu u čijim granicama je velika površina pod vinogradima, skoro 700 hektara). Hansov visokooobrazovan otac je 1966. emigrirao u Austriju, ali ne iz ekonomskih, nego iz emocionalnih razloga. U Austriji se ponovo zaljubio i osnovao familiju.

Rođen 1968, Hans Arsenović se obrazovao za bankara, te taj posao radio u Austriji i inostranstvu. U Austriji je postao i direktor jedne Rajfajzenove banke, te shvatio da ga privlači politika austrijskih Zelenih. Sada je rukovodilac "Privrede Zelenih" u Beču, frakcije koja će pokušati da osvoji još više delegata na izborima za Privrednu komoru Beča krajem februara. Hans Arsenović će najverovatnije biti i jedan od kandidata za poslanika u gradskoj/pokrajinskoj skupštini Beča. Ovi izbori će takođe biti u 2015.

Šta Vas je privuklo kod Zelenih?

Zeleni su za mene bili najbolja alternativa Narodnoj partiji i Sociijaldemokratskoj partiji. Paralelno sa poslom u banci sam imao svoja preduzeća, preduzeće za alternativnu energiju, pa ugostiteljski lokal "Dangerous" u Beču, da bi potom otvorio studio za sunčanje.

Među Zelenima nema baš mnogo preduzetnika.

Tačno, mnogi su se pitali kako jedan iz Zelenih uopšte može biti preduzetnik. Prevladavala je, tada, u 1990-im, još uvek tradicionalna slika, pogotovo u Privrednoj komori. Bila je puna sedamdesetogodišnjih "komercijalnih savetnika".

"Privredu Zelenih" smo osnovali 2000, ali zaista sa radom počeli 2003. Prvi put smo se kandidovali na izborima za Privrednu komoru Beča 2005. Sproveli smo kampanju i postao sam "esnafski majstor", rukovodilac predstavnika moje grane u Privrednoj komori Beča, jednoj od stotinak grana koje imaju delegate u komori. Zeleni šef delatnosti turizma u narodnjačkoj Privrednoj komori je bila veoma neuobičajena slika, ali ne za mene. Na sledećim, poslednjim izborima 2010. postao sam zamenik predsedavajućeg sektora "Trgovina", jednog od sedam glavnih sektora u Privrednoj komori Beča, u kojima su razne srodne privredne grane, 10 do 25 u svakom sektoru.

Za šta se Privreda Zelenih zalaže?

Isključivi cilj mi je poboljšanje okruženja u kojem deluju naši članovi. Fokus nam je na malim, samostalnim preduzetnicima, zapravo samostalnim delatnicima, koji rade sami, nemaju svoje zaposlene. Pre petnaestak godina to nije uopšte bila tema komore i njenih starih komercijalnih savetnika. U međuvremenu je veoma velik broj ljudi postao ovako zaposlen. U Privrednoj komori Beča se zalažemo za osiguranje egzistencije samostalnih preduzetnika, u slučaju trudnoće, bolesti i drugih problema koji mogu da im ugroze egzistenciju. Morate imati u vidu da socijalno osiguranje samostalnih preduzetnika, SVA, obavezuje samostalne preduzetnike da plaćaju participaciju za lekarske preglede od 20 procenata. Mnogi zato ne idu kod lekara. Zar je to moguće u Austriji!? I upravo SVA je ta koja najviše tera smostalne preduzetnike u bankrot, ako ne plaćaju redovno račune za osiguranje. A relativno, u procentima, najveći socijalni doprinos plaćaju upravo oni samostalni preduzetnici koji zarađuju najmanje.

Pored toga, mi Zeleni smo u Privrednu komoru na velika vrata uveli i temu "diverzitet", brigu i o preduzetnicima imigrantima i drugima koji pre nisu bili u centru pažnje. Tema su nam i mladi preduzetnici i homoseksualni poduzetnici itd. Nesumnjivo je naša zasluga što je komora osnovala referat za diverzitet. Bavimo se ozbiljno pitanjem kerditiranja malih preduzeća, kao i poslovne propasti i ponovnog oživljavanja poslovanja. Naravno, zanimaju nas i šira pitanja, na primer da li privreda mora svoju egzistenciju da bazira na permanentnom rastu. Jasno je zato da za "Privredu Zelenih" neće biti predstavnici velikih industrijskih preduzeća i bankari.

Kako se finansirate?

Generalno, forsirali smo i forsiramo "kraud finansiranje" (crowd financing), preduzetničko finansiranje od strane mase nepoznatih podržavalaca, preko interneta. Tako smo finansirali, kao prvi u Evropi, svoju kampanju. S obzirom da kritikujemo bankarski sistem, nismo mogli da tražimo kredit od banke. Zato smo pozvali istomišljenike da nam daju zajam, koji se otplaćivao, sa kamatama, koje su zavisile od naših uspeha na izborima. Takođe, za našu kampanju nismo angažovali neku veliku oglasnu agenciju, nego 16 samostalnih preduzetnika koji deluju u različitim područjima oglašavanja: grafičare, veb dizajnere, tekstopisce... Jednostavno, ne možemo govoriti da kao partija podržavamo male, a da rešenje svojih problema tražimo kod velikih preduzeća. Ipak, bićemo veliki pobednici izbora za Privrednu komoru, relativno gledano.

Šta želite izmeniti u privredi Beča u narednom periodu?

Austrija ne može ostati "ostrvo blaženih" u svetu punom oluja. Sve jače osećamo da ovakav privredni sistem u svetu više ne može da opstane. Permanentan je pritisak da se bude "konkurentan". Verujem da smo došli do granica takvog razmišljanja. Grad Beč ne može da konkuriše kineskim proizvođačima jeftinih hemijskih olovaka. Isto tako, Beč ne sme konkurentski da se postavi ni prema okolnoj Donjoj Austriji. U starom, istorijskom gradu Beču jednostavno ne mogu više biti velike fabrike. Moramo delovati inteligentno, razvijati ono u čemu smo jaki: delatnosti zasnovane na znanju, usluge, turizam, specifične zanate...

U Beču raste broj stanovnika, a to donosi i nove probleme.

Da, Beč je najbrže rastući grad nemačkog govornog područja i drugi najveći po broju stanovnika, posle Berlina. Usput, kažu da je i peti najveći srpski grad. Sve više ljudi u gradu pravi sve veći pritisak na tržištu stambenog prostora. Cene stanovanja rastu i postaju sve teže podnošljive. Zeleni imamo brojne predloge za olakšavanje ovog problema, kao što je "zgušnjavanje" urbanih delova, gde već postoji infrastruktura, izgradnje stambenih naselja na napuštenim železničkim stanicama u gradu i, zašto da ne, na krovovima samostojećih prizemnih, velikih supermarketa. Pored toga, zalažemo se da se u nekadašnjim trgovinskim ulicama, onima koje su danas manje atraktivne, dovedemo u prizemlje "firme sa prvog sprata", lekare, notare, advokate i druge. Na taj način bismo oživeli ulice, a dobili gornje spratove za stanove.

Imate li u "Privredi zelenih" Beča još kandidata srpskog porekla?

Trećina samostalnih preduzetnika u Beču je sa imigracionim poreklom. Zeleni jedini u vrhu partije imaju jednu Grkinju, Mariju Vasilaku (Maria Vassilakou) i jednog polu-Srbina koji je ekonomski portparol u Beču. Mnogi kandidati su nam stranog porekla, sada i u granama u kojima ih pre nije bilo: autotransport, automehaničarstvo i dr. Od ukupno četiri stotine naših kanadidata, 30-40 ih je iz bivše Jugoslavije, ali iskreno, ne znam koji od njih su Srbi, koji Hrvati, a koji Bošnjaci. Međutim, kod Srba ju Beču i Austriji je problem da su relativno, u odnosu na svoj velik broj, najmanje zainteresovani za sudelovanje u ovdašnjem političkom životu.

Ako sve bude po planu, postaćete i poslanik u skupštini Beča. Šta očekujete od ovogodišnjih izbora u Beču, pokrajini u kojoj su Zeleni manji koalicioni partner vladajućih Socijaldemokrata?

Ako ankete odslikavaju pravo stanje, Zeleni će biti relativno najveći dobitnici. Moguće je da dobijemo još jedno, drugo od ukupno osam pokrajinskih ministarstava.

Razgovarao: Milan Ilić