MIHAEL LUDVIG: Beč svake nedelje građanima predaje 140 novih stanova!

Rođen 1961. u Beču, Ludvig je u rodnom gradu studirao i doktorirao iz političkih nauka i istorije. Radio je godinama u obrazovanju odraslih i dece i paralelno bio politički aktivan u Socijaldemokratskoj partiji Austrije (SPÖ). Među ostalim funkcijama, i danas je predsednik SPÖ Floridsdorfa, 21. bečke opštine. Od 1999. je poslanik u bečkoj gradskoj/pokrajinskoj skupštini, a od januara 2007. i pokrajinski ministar za stanovanje, stanogradnju i urbanu obnovu Beča. Ludvig nas je primio na svom radnom mestu, kancelariji u Bartenštajnovoj ulici (Bartensteingasse) u centru Beča, preko puta Gradske većnice (Rathaus).

Ministre Ludvig, da li je Beč najveći stanovlasnik na svetu?

Koliko znam, na svetu postoji samo jedno preduzeće, notirano na berzi, koje ima više stanova, ali ne u jednom gradu. Mi smo najveći vlasnik koji ima sve stanove u jednom mestu.

Koje su glavne karakteristike Vaše aktuelne stambene politike u Beču?

Jedan smo od najbrže rastućih gradova u Evropi po broju stanovnika. Ne zaboravimo, poslednjih godina raste stanovništvo mnogih gradova, ali nije malo većih evropskih gradova koji gube stanovništvo. Beč je u 2014, kao i u 2013. godini, rastao za po 25.000 stanovnika godišnje.

Lani smo uspeli da osiguramo gradske subvencije za 7.990 stanova. Istovremeno smo završili 7.273 stana i predali ih stanarima. To znači da svake nedelje 140 novih stanova predajemo stanarima. Po tome smo apsolutni evropski vrh. U niti jednom drugom gradu nema toliko novih stanova koji nastaju i koje se ljudi useljavaju uz pomoć Grada. U dolazećim godinama planiramo da održimo ovakav nivo novoizgrađenih, od Beča podržanih stanova.

Da li je to dovoljno da prati rast stanovništva?

Smatramo da jeste. Naime, nisu svi novi stanovnici doseljenici. Beč je izuzetan i po tome što je broj novorođenih u gradu veći od broja umrlih, a znamo da bebama ne treba odmah sopstveni stan. Pored pomenutog broja naših stanova, na tržište svake dođe još 1.000. do 1.500 slobodno finansiranih, novoizgrađenih stanova. Beč je jedan od zaista retkih gradova gde novodoseljeni praktično skoro odmah može da se useli u od Grada sufinansiran stan. Oni su otvoreni i za imigrante iz trećih zemalja, dakle van Austrije i EU. Imamo i mnoge Srbe u takvim stanovima.

Ipak, stanarine i cena stanova su u Beču naglo skočile u poslednjih desetak godina.

U Londonu su stanarine triput veće, u Parizu dvostruko veće nego u Beču, a znatno su veće i u Minhenu, Milanu, Madridu i mnogim drugim velegradovima. Tačno, stanarine rastu i u Beču, poosebno u segmentu privatno iznajmljivanih stanova u širem gradskom jezgru, ali u proseku je Beč, kao i pre, veoma pristupačan, ne na kraju zahvaljujući i ogromnoj ponudi sufinansiranih stanova.

Koliko su takvi stanovi jeftiniji od onih na slobodnom tržištu u gradu?

Nije lako praviti takvo poređenje, jer na privatnom tržištu stanarina uveliko zavisi od lokacije. Ako se pažljivije analizira, vidi se da su naše stanarine jeftinije za oko trećinu. Naše stanarine nemaju dodatak na lokaciju, jer ne želimo stvaranje geta u gradu, tako da je razlika u cenama stanarine u užem gradskom centru još veća.

Okružen Donjom Austrijom, Beč ima 415 km2, od čega su dobra polovina zelene površine. Gde uopšte ima još prostora za stanogradnju u gradu?

Tačno, ponosni smo na naša ogromna zelena područja: Bečku šumu, Prater, Dunavsko ostrvo, a jedini smo i velegrad u Evropi sa velikim vinogradima. To ne želimo da betoniramo. Ipak, imamo "Jezerski grad Aspern“, najveći aktuelni projekt stanogradnje i uopšte urbanog razvoja u Evropi, kao i nekadašnje železničke stanice. Na primer, nekadašnja ranžirna stanica Aspern je pretvorena u najveće evropsko naselje energetski pasivnih kuća. Izgradili smo i prvu fazu nekadašnje Severne železničke stanice (Nordbahnhof), gde nisu samo stambene zgrade, nego i Park Rudolfa Bednara, najveći novi bečki park u poslednjih nekoiliko decenija. Tu je i školski kampus, ne gradimo samo stanove. U nastavku Severne stanice je Severozapadna stanica (Nordwestbahnhof), sa kojom takođe imamo slične planove. U gradu su i nekadašnje vojne kasarne.

Pored nove Glavne železničke stanice Beča imamo najveći stambeni projekat u jezgru grada (Sonnwendviertel). Za razliku od drugih takvih projekata, uspeli smo bez ikakvih protesta građana, podići 5.000 stanova. U susedstvu smo sanirali i mnoge blokove starih stambenih zgrada, ne gradimo samo nove.

Novogradnja i saniranje zgrada su i velik privredni motor. Novogradnji i saniranje koje Grad podržava daju posla za 24.000 ljudi. Štaviše, investicije u stanogradnju i saniranje stimuliše više domaću privredu u celini, domaće dobavljače i pružaoce usluga, više nego mnoge druge privredne grane.

Koliki je potencijal u saniranju stanova. Nekada je Beč bio poznat po stanovima sa "vodom i WC-om na hodniku“?

Pre 40 godina, kad je Grad Beč započeo veliki projekat saniranja, 42 odsto svih stanova su bili substandardni. Danas je to nezamislivo, takvih je još samo oko tri odsto svih stanova. Mnogo šta smo učinili u međuvremenu, stvorili nove instrumente. Od UN smo dobili zlatnu plaketu za urbanu obnovu, i to ne samo zbog tehničkog unapređenja grada – to rade i drugi u svetu – nego baš zato što smo na adekvatan, "nežan“ način obnovili grad, tako da i stariji ljudi i ljudi različitih socijalnih kategorija ostaju da žive jedni pored drugih. Konkretno, ako Grad Beč investira u saniranje zgrade, njen vlasnik ne sme da povećava stanarinu u sledećih 15 godina. Pazimo i da grad raste istorijski, da arhitektonski ne dolazi do sukoba suprotnosti.

Česti su glasovi koji traže da se privatizuje bečki stambeni fond?

Apsolutno sam protiv prodaje opštinskih stanova. Svuda gde je to urađeno – a to je činjeno u mnogim evropskim gradovima u 1980-im i 1990-im – rezultat su automatski znatno veće stanarine. To je kao amin u molitvi. Sa privatizacijom stanovanje postaje skuplje. Zato je i naša stambena politika sa opštinskim i sufinansiranim stanovima snažan faktor ublažavanja rasta cena stanarina i stanova. Od naše stambene politike imaju svi korist, uključujući one koji ne žive u takvim stanovima. Svi profitiraju zbog generalno nižih cena stanovanja. Jedini koji nemaju korist u svemu tome su spekulanti sa nekretninama, koji u drugim gradovima imaju veće profite. Međutim, oni nisu ciljna grupa koju ja zastupam.

Generalno, kakva iskustva imate sa Bečlijama srpskog porekla u stanovima pod vašom kontrolom?

Ne samo da mnogo Srba živi u opštinskim i od Grada sufinansiranim stanovima, nego su i mnogi zaposleni u upravi, kao kućepazitelji i na raznim drugim pozicijama. Da bi suživot brojnih ljudi različitog porekla funkcionisao bez većih problema, formirali smo instituciju "Stambenih partnera“ (Wohnpartner), koja takođe ima veliki eho u svetu. Reč je o 150 zaposlenih koji u opštinskim stanovima organizuju kućne savete. To je važno, jer je mobilnost ljudi danas velika, fluktuacija u stanovima je znatno veća nego nekad. Drugi zadatak "Stambenih partnera“ je da budu medijatori u eventualnim konfliktima, da ih reše na licu mesta. Oni ne mogu da izglade sve sukobe, ali oko 80 odsto problema se rešava na ovom nivou. Među "Stambenim partnerima“ ima i mnogo ljudi srpskog porekla. Lično se zalažem da tu budu zaposleni ljudi poreklom iz različitih kulturnih okruženja.

Zašto onda u većim naseljima opštinskih stanova, nekadašnjih "radničkih, socijalističkih tvrđava“ sve veću podršku dobija Slobodarska partija Austrije (FPÖ)?

Ni meni to nije potpuno jasno. FPÖ je početkom prošle decenije bila u vladi i bila jedan od inicijatora prodaje stanova u saveznom vlasništvu, koja je rezultirala velikom "Aferom BUWOG“. U vezi nje se vode sudski procesi, zbog osnovane sumnje u lično obogaćivanje. Ne samo to: sa takvom politikom se sa tržišta uklanjaju pristupačni stanovi. To je bila politika FPÖ na saveznom nivu. Zato me čudi da za takvu politiku glasaju ljudi koje ona teško pogađa.

Da li Zeleni, koji su od 2010. manjinski partner SPÖ u bečkoj vladi, daju konstruktivan doprinos stambenoj politici?

Socijaldemokrati smo ponosni na našu dugu i uspešnu tradiciju stambene politike. Na primer, naša politika sufinansiranja socijalne "Pametne stanogradnje“ (SMART-Wohnbauprogramm), za mlade porodice, parove, samohrane roditelje i samce, započeta je pre nego što su Zeleni ušli u gradsku vladu. Naša politika je toliko poznata, etablirana, uspešna i dobra, da je Zelenima i svima drugima teško pokrenuti nešto zaista novo.

Izbori za bečku skupštinu su ove godine. Neće li se negativno odraziti na rezultat za SPÖ činjenica da su posle prethodnih izbora 2010. poskočile cene stanovanja, komunalni i drugi troškovi?

Ne gledam tako na to. Cene o kojima govorite su danas još uvek mnogo niže nego u mnogi drugim gradovima, uključujući i manje austrijske. Jeste, mnoge cene su u procentima znatnije porasle u poslednje vreme, ali prethodnih čak 10 do 15 godina uopšte nisu bile podizane, niti za iznos inflacije. Zato smo sad doneli zakon o revalorizaciji, koji će cene redovno i postepeno usklađivati sa inflacijom, a ne skokovito. I ovaj zakon je opozicija kritikovala. Kako god da radite, oni kritikuju. U sumi, dodatni troškovi stanovanja, pored stanarine, su 1,8 do 2 evra po kvadratnom metru mesečno, od čega jednu četvrtinu čine komunalne naknade. Međutim, ako u obzir uzmete svetski vrhunski kvalitet bečkih usluga, vode, struje, gasa, odvoza smeća, pročišćavanja kanalizacione vode i drugih – infrastrukture koja zahteva velike investicije i stalno održavanje - vidite da to nije skupo. Stanovništvo grada to veoma ceni.

Osim osiguravanja novog stambenog prostora za rastuće stanovništvo Beča, šta Vam je najveći izazov?

Da osiguramo da ljudi ne žive samo jedni pokraj drugih, nego i jedni sa drugima. Sve je više starih ljudi u gradu, od kojih mnogi žele ostati u svojem stanu. Istovremeno je i sve više dece i mladih. Na takav demografski razvoj moramo imati odgovore, od subvencionisanja ugradnje tuševa umesto kada za starije ljude do mnogo čega drugog. Stanogradnja nije samo arhitektonska i tehnička stvar. Zalažem se da ona obuhvata i društveni aspekt. Beč je u tome mnogo učinio, ali to ostaje velik izazov i ubuduće.