SRPSKA DEVOJČICA NESTALA U AUSTRIJI: Silvija (15) krenula kod oca i od tada joj se gubi trag!

Poslednji put je Silvija Čanet viđena u sredu oko 21 čas na železničkoj stanici u Feldkirhu u pokrajini Forarlberg, a signal njenog mobilnog telefona policija je uspela da locira isto veče oko 22 časa na železničkoj stanici u Bregencu

Silvija je poslednji put viđena u sredu oko 21 čas na železničkoj stanici u FeldkirhU (Feldkirch) u pokrajini Forarlberg. Signal njenog mobilnog telefona policija je poslednji put uspela da locira isto veče oko 22 časa na železničkoj stanici u Bregencu. Oko 22:20 časova policija je pokušala da stupi u kontakt sa Silvijom putem mobilnog telefona, međutim, iako je telefon zvonio, na taj poziv niko nije odgovorio. Nakon toga policija više nije uspela da uhvati i locira signal Silvijinog telefona.

Kako Kurir iz razgovora sa Silvinijim očuhom Dejanom Milojevićem (38) saznaje, on je sa Silvijom poslednji put imao kontakt u sredu naveče.

„Supruga i ja smo bili kod naših kućnih prijatelja. Nešto pre 21 čas sam Silviji posalo SMS poruku i pitao je gde je i zašto se ne javlja. Ona mi je tačno u 21:01 SMS porukom odgovorila da će spavati kod prijateljice. Čudno je to što sam ja njoj poruku poslao na srpskom, a ona mi je odgovorila na nemačkom“, kaže za Kurir zabrinuti očuh Dejan, koji već šest godina živi sa Silvijom i njenom majkom Zoricom (46), sa kojom ima i zajedničkog sina (4).

Očuh Dejan Milojević nam je takođe otkrio da Sivijin biološki otac, takođe Dejan, već godinama živi u Hamburgu i da postoji mogućnost da se Silvija upravo tamo uputila.

„Iako za svojih 15 godina nikada nije imala kontakt sa svojim ocem, Silvija je nedavno uspela da dođe do njegovog broja telefona i da ga pozove“, naglašava njen očuh. On takođe dodaje da je Silvija tom prilikom rekla ocu da će doći kod njega, na šta joj je on odgovorio da ne dolazi.

„Kako smo kasnije saznali, Silvija se jednoj svojoj prijateljici poverila da kod sebe ima oko 15 evra i da će otputovati za Hamburg. Međutim ona nema očevu adresu, niti je ikada sama putovala bilo gde“, podvlači Milojević, te dodaje da je Silvijin otac njenoj majci Zorici i njemu potvrdio da devojčica nije stigla do njega.

Nakon Silvijinog nestanka očuh Dejan je u tri navrata bezuspešno pokušavao od policije da dobije odobrenje za pregled video snimaka nadzornih kamera sa železničke stanice u Feldkirhu.

„Želeo sam da vidim da li je bila s nekim u društvu, odnosno da li se u njenoj blizini nalazio neko koga policija ne bi zapazila, a koga mi poznajemo. Međutim, sva tri puta policija mi je rekla ’što da gledate snimak kad je ona otišla dalje’“, u neverici govori Milojević, i dodaje da u policiji nisu hteli da mu daju ni zvaničnu potvrdu da je Silvija nestala, kako bi o tome mogao da obavestiti i medije.

„Rekli su mi da ću tu potvrdu dobiti tek u ponedeljak“, kaže očuh Dejan.

Tražio je da mu daju i listu poziva sa Silvijinog telefona, koji se inače vodi na njegovo ime, međutim u centrali mobilnog operatera Tele Ring su mu rekli da je za dobijanje te liste potrebno da prođe tri nedelje nakon podnošenja zahteva. Nije mu pomoglo ni to što je službeniku objasnio o kakvoj se situaciji radi i da bi to moglo pomoći u pronalaženju njegove kćerke.

Pošto niko od nadležnih službi nije želeo da mu pomogne, Dejan je seo u auto i odvezao se u mesto Lindau koje se nalazi na jezeru Bodenze (Bodensee) u Nemačkoj, na samoj granici sa Austrijom, i do kojeg je vozio voz u kojem se nalazila Silvija. Njegova namera je bila da zamoli tamošnje službe da mu dozovle pregled video snimaka nadzornih kamera sa železniče stanice u ovom mestu.

„Tamo su mi rekli da oni na železničkoj stanici uopšte nemaju video nadzor“, kaže Dejan, koji je nakon toga sam lutao ulicama Lindaua u nadi da će možda negde sresti Silviju, ali je sav njegov trud bio uzaludan.