Penzionisanom vlasniku građevinskog preduzeća je posle doživljenog moždanog udara dodeljen sudski imovinski staratelj koji je supruzi isplatio pola imovine kao da je umro

BEČ - Jedan bečki penzioner posle moždanog udara doživeo je i udar po džepu od milion evra.

Nekadašnji građevinski preduzetniki je posle doživljenog šloga 25. maja 2001. mogao da doživi još jedan kada je saznao da je ostao bez milion evra, zbog finansijskog staratelja kojeg mu je postavio sud. Staratelj imovine je, naime, polovinu njegove imovine koja je u tom trenutku iznosila oko dva miliona evra isplatio njegovoj ženi, iako on sa njom godinama nije imao nikakav kontakt, a pri tom nije ni umro.

Penzionisani vlasnik građevinskog preduzeća je posle doživljenog moždanog udara prebačen u neurološki centar Rozenhigel (Rosenhügel) u Beču na oporavak. Lekari su konstatovali oduzetost desne strane tela. Opština Hicing (Hietzing, 13. bečka) je tada pozvala sud da odredi staratelja imovine pacijenta.

Niotkuda se pojavila njegova žena, sa kojom godinama nije živeo i zahtevala polovinu njegove imovine. Što je tražila, to je i dobila, milion evra što u gotovini što u zlatu i nakitu. Međutim, zdravstveno stanje čoveka se poboljšalo, pa je odlučeno da mu staratelj više nije potreban. Penzioner je tada saznao da je ostao bez pola svoje imovine i umalo se nije ponovo šlogirao.

On je odmah podneo tužbu kojom traži povraćaj novac koji je, kako kaže nezakonito isplaćen njegovoj ženi, jer nije postojao nikakav povod za deobu imovine. Advokat oštećenog, Franc Maršal (Franz Marschall) naglašava da ženi ne može da pripadne polovina celokupne imovine, jer je najveći njen deo muž nasledio od svojih roditelja i taj deo imovine ne može da se deli napola i da pripadne automatski supruzi.

Druga tužba podneta je protiv sudskog imovinskog staratelja, jer nije proverio lažne podatke koje mu je dostavila supruga oštećenog. Ispostavilo se da je staratelju, inače jednom bečkom advokatu isplaćen pozamašan honorar od 100.000 evra, koji je sada takođe predmet sudskog spora. Treća tužba je podneta protiv Republike Austrije, čiji opštinski sud je odobrio isplatu dela imovine živog čoveka koji je bio na oporavku od bolesti.

Svi optuženi međutim tvrde da su radili sve po propisu. Kako piše Kronen Cajtung (Kronen Zeitung) ovo je još jedan u niz skandala koji je izbio od uvođenaj ove institucije.

Mnogo zloupotreba

Austrijsko stanovništvo je sve starije, pa je i sve više nemoćnih da se brinu o svojoj imovini. Godine 2004. je 34.000 Austrijanaca imalio imovinskog staratelja, a danas čak 60.000. Ako nema nikog pogodnog da bude staratelj iz užeg kruga porodice, on se bira iz redova advokata ili nekih priznatih udruženja. Međutim došlo je i do mnogih zloupotrebazbog čega su učestale kritike ovakvog sistema. Od ministra pravde Vofganga Brandštetera (Wolfgang Brandstetter, ÖVP) zahteva se da se preispitaju druge mogućnosti rešenja upravljanja imovine nesposobnih za odlučivanje, te da se staratelj imenuje samo u zaista neophodnim slučajevima. Traži se i da se preciznije definiše i područje ugovora o nezi, koje austrijski sudovi često ne priznaju. Ovi zahtevi su u razmatranju i očekuje se da će do eventualnih promena doći 2016. godine.