Za najveći broj Austrijanaca najveća sreća je zdravlje (48,8 odsto), zatim rođenje deteta, a većina smatra da je čovek sam kovač svoje sreće

BEČ - Austrijanci su srećniji nego što se misli, ovo je pokazala poslednja studija urađena povodom Međunarodnog dana sreće (20. mart).

Skoro svaki drugi stanovnik Austrije (49 odsto) smatra se srećnim čovekom. Na pitanje šta ih čini srećnim, najviše je onih kojima je najveća sreća zdravlje (48,8 odsto), zatim porodica (26,6 odsto), slede prijatelji, lično zadovoljstvo sa životom, pa finansijska sigurnost, dobro radno mesto, životni partner, ljubav, deca itd.

Za većinu Austrijanaca (40,6 odsto) najsrećniji događaj u životu je rođenje deteta, zatim trenutak kada su upoznali svog partnera (14,8 odsto), savladavanje životnih izazova (7 odsto), venčanje (5,1 odsto), putovanja (takođe 5,1 odsto), završetak školovanja (4,7 odsto), ozdravljenje posle teške bolesti (3,7 odsto), dobijanje posla (2,1 odsto)...

Zanimljivo je da 0,5 odsto ljudi u Austriji je razvod braka bio najsrećniji životni događaj. MAda po istraživanju u braku većinom žive srećniji ljudi nego među samcima. Od onih koji su u braku, 57 odsto kaže da su srećni. Među samcima, udeo takvih je 36 odsto.

Svaki deseti Austrijanac (10,4 odsto) veruje da postoje stvari ili amajlije koje mogu da donesu sreću kao što su detelin sa četiri lista, zatim u prasence-srećković, novčić sreće, potkovica, bubamara, lik sveca, itd. Skoro 40 posto Austrijanaca (39,3) ima svoj srećan broj: najčešće je to broj 13, zatim sedmica, dok je na trećem mestu trojka.

Da je svako kovač svoje sreće smatra 51,5 odsto ispitanika dok 48,5 misli da sudbina određuje našu sreću. Skoro svaki četvrti Austrijanac (24 odsto) barem nekoliko puta mesečno igra igre na sreću. Najomiljenijij je loto, kojeg igra 62,8 odsto onih koji igraju igre na sreću.

Austrijancui su optimisti jer svaki treći (31,9 odsto) smatra da će za pet godina biti srećniji nego danas, a 63,8 odsto misli da će biti otprilike slične sreće kao i dosada, dok svega 4,3 odsto veruje da će biti nesrećniji nego sada.