Prema kolektivnom ugovoru, minimalna plata za ovaj posao trenutno je manja od sedam evra bruto za sat, a sezonci čak rade i za 3 do 4 evra po satu

BEČ - Oko 600 radnika iz inostranstva, uglavnom iz Rumunije, Srbije i Ukrajine radi od proleća do jeseni na austrijskim poljoprivrednim imanjima, uglavnom na uzgoju i branju povrća. Međutim, u poslednje vreme sve su učestalije žalbe zbog neljudskog tretiranja ovih radnika i to u Tirolu, pokrajini poznatoj po gostoprimstvu.

Jozef Širmer (Josef Schirmer), predsednik tirolskog udruženja uzgajivača povrća, kaže da je bilo krajnje vreme da javnost sazna kako austrijski farmeri tretiraju strane sezonske radnike. Uglavnom je reč o ženama iz Rumunije, ali i iz država koje nisu u EU, Srbije i Ukrajine, piše Tiroler Tagescajtung.

Sve je počelo u leto 2013, kada je 50 stranih sezonskih radnika prekinulo posao na plantažama povrća oko mesta Taur (Thaur), severoistočno od tirolskog glavnog grada Inzbruka. Protestovali su protiv veoma loših uslova rada i neplaćanja. Godinu dana kasnije javnost je saznala da su dvojica Rumuna na tirolskim plantažama morala da rade 70 sati nedeljno za mizerne dnevnice.

Vlasnici imanja moraju sezonce da prijave kao privremeno zaposlene, da im plaćaju pristojnu platu, kao i prekovremeni rad, naglašava Širmer, koji ne želi da čitava branša dođe na loš glas.

On podseća da su i sezonski radnici na poljima u Austriji zaštićeni "kolektivnim ugovorom", obavezujućim dokumentom koji definiše kolika je minimalna plata za određen posao u određenoj grani. Prema kolektivnom ugovoru, minimalna plata za ovaj posao trenutno je manja od sedam evra bruto za sat, a sezonci čak rade i za 3 do 4 evra po satu.

sezonci-radnici.jpg
Foto: Reuter

Ko vredno radi, kod poštenog gazde može mesečno da zaradi, sa umerenim brojem prekovremenih časova, oko 1.200 evra neto. Ovo je nešto više od garantovanog minimalnog ličnog dohotka za puno radno vreme u državi, koji, bez prekovremenog rada, iznosi 950 evra mesečno.

"Međutim, očigledno neki vlasnici poljoprivrednih imanja smatraju da osnovna prava ne važe na selu", kaže Berhard Hefler (Bernhard Höfler) iz austrijskog Saveza sindikata za Tiroler Tagescajtung.

On se zalaže za strožu kontrolu na imanjima od strane poljoprivredno-šumarske inspekcije. To ne bi trebao da bude problem, jer većih povrtlarskih imanja u Tirolu ima stotinak. Većina radi sa profitom, neki očigledno i sa solidnim. Nedavno su, na primer, petorica većih proizvođača povrća upravo iz područja Rum i Taur kupili jednu napuštenu kasarnu u tirolskom gradu Halu (Hall). Tamo nameravaju da drže mašine, ali i da smeštaju svoje sezonske radnike. Investicija je vredna 12 miliona evra.

Tirolski proizvođači povrća kažu da nisu svi klasični eksploatatori radne snage. Pritom naglašavaju da je tržište to koje na kraju odlučuje koliko mogu da plate radnike. Kupac ne može očekivati vrhunski kvalitet povrća za diskontnu cenu.