O PERSPEKTIVAMA BALKANA: Nema civilnog društva bez jake ekonomije i socijalne sigurnosti

Beč je jedan od najvećih srpskih gradova, ali i Beograd postaje austrijski grad, naglasio je Stijaković, podsetivši da je Austrija do sada uložila više od tri milijarde evra u Srbiju

Skup je organizovalo Austrijsko-Srpsko društvo, u saradnji sa Austrijsko-Turskim društvom, bečkim Institutom za Podunavlje i Srednju Evropu (IDM) i Diplomatskom akademijom.

Diskutovali su Erhard Busek, nekadašnji austrijski vicekancelar, koordinator Južnoevropske inicijative za saradnju i Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, sada predsedavajući Institut za Podunavlje i Srednju Evropu (IDM), zatim Marko Stijaković, predsednik Austrijsko-Srpskog društva, pukovnik Tomas Fronek (Thomas Fronek), rukovodilac Biroa za bezbedonosnu politiku u Ministarstvu odbrane Austrije, Marko Miloradović, član predsedništva Austrijsko-Srpskog društva, inače pravnik u Upravnom sudu Austrije i Remzije Šahini-Hodžaj iz predsedništva Austrijsko-Kosovskog društva, inače docentkinja albanskog Univerziteta u Prištini.

Erhard Busek je naglasio da je i za Srbiju i Kosovo, kojima je zajedničko velika nezaposlenost i loša ekonomska situacija, važna izgradnja civilnog društva.

"Za Srbiju je dobro što premijer Aleksandar Vučić danas ima podrušku većeg dela nacije", dodao je Busek. On je rekao i da je Balkan područje sa mnogo mržnje i malo znanja i da bi to bi moralo da se izmeni.

Marko Stijaković je podsetio da je zapadni Balkan danas područje sa 18 miliona stanovnika, dakle sa ne preterano brojnom populacijom, ali da bi EU trebalo da pokazuje veći interes za ovaj deo Evrope. On je ukazao i na geopolitiku Balkana, na kojem su očigledni sve veći interes i prisutnost Rusije, kao i priliv arapskog kapitala, što bi EU takođe morala da uzme u obzir.

"Beč je jedan od najvećih srpskih gradova, ali i Beograd postaje austrijski grad", naglasio je Stijaković, podsetivši da je Austrija do sada uložila više od tri milijarde evra u Srbiju, u kojoj danas ima 440 preduzeća.

Marko Miloradović podsetio je da, kada je reč o međunarodnom pravu, imamo "venecijanski maskenbal", u kojem je očigledna razlika između onoga kako treba biti i onoga kako jeste. Miloradović je kazao da je još na snazi Rezolucija UN 1244, po kojoj je Kosovo deo Srbije, ali i da međunarodno pravo nije poštovano od najvećih sila.

"Nažalost, bojim se da niko danas ne haje za međunarodno pravo", replicirao mu je Busek, dodavši da je u tome veliku ulogu odigrao Vladimir Putin, ali i globalna politika SAD.

Miloradović je takođe kazao da civilno društvo može nastati samo ako je većina stanovništva ekonomski i socijalno osigurana. U ovome je glavni problem, složila se i Remzije Šahini-Hodžaj, koja je podsetila da su velika većina stanovništva Kosova ljudi mlađi od 45 godina i da su većinom nezaposleni.

Stijaković je dodao da imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Albanci sa Kosova, da bi se dokopali EU, uzimaju pasoše Srbije, a istovremeno Srbi, da bi se dokopali EU, uzimaju pasoše Mađarske.

Šahini-Hodžaj samtra da se srpsko-albanski dijalog u vezi Kosova treba jačati ne samo na političkom i tehničkom nivou, nego i na društvenom, jačanjem veza između srpske i albanske kulturne elite, koje trebaju forsirati međusobno upoznavanje i razgovor.

Pukovnik Tomas Fronek, koji je na KiM bio dvaput, prvo kao komandir čete, a zatim kao načelnik štaba Grupe Zapad, kaže da je Kosovo danas stabilno područje.

"Jedini srpski spomenik koji još uvek čuvamo su Visoki Dečani. Ostale smo prepustili kosovskoj policiji, u kojoj ima i Srba", kaže Fronek. Dodao je da je Austrija na KiM prisutna sa 530 vojnika i da je, posmatrajući zajedno sa kontingentom u BiH, Austrija danas zemlja koja ima najveći broj vojnika na Balkanu.