Na jednom zabačenom imanju je tek pre pet godina pronađeno 25 kilograma eksploziva donarit sa upaljačima, ručne bombe, 12 pištolja i pušaka, municija, radio-stanice, hladno oružje

BEČ - O komplikovanim i napetim odnosima između Titove SFR Jugoslavije i Republike Austrije u poslednje vreme sazanju se novi, dramatični detalji.

Pre nepunih pet godina, u leto 2010, na bazi anonimne prijave, pripadnici Službe za očuvanje ustavnog poretka i borbu protiv terorizma pronašli su kod Blajburga, nedaleko od granice sa Slovenijom, velik tajni arsenal.

Na jednom zabačenom imanju pronađeno je 25 kilograma eksploziva donarit sa upaljačima, ručne bombe, 12 pištolja i pušaka, municija, radio-stanice, hladno oružje...

Čemu je trebalo da posluži ovaj arsenal javnost će saznati na 816 strana izveštaja komisije istoričara koji su za vladu austrijske Koruške proučili događaje iz 1970-ih u ovoj pokrajiini. Komisija je u ovom izveštaju pokušala, između ostalog, da rasvetli ko je bio odgovoran za seriju od 19 napada eksplozivom u južnoj austrijskoj pokrajini. Izveštaj treba će biti prezentovan koruškoj vladi početkom aprila, ali finalnu verziju već poseduje ugledni bečki nedeljnik Profil.

Prema Profilu, iza ovih bombaškin napada stajala je jugoslovenska tajna služba UDBA. Podsetimo, 1970-e su bile vreme kada je u Austriji radio veliki broj gastarbajtera iz Jugoslavije. Istovremeno, na teritoriju Austrije, pogotovo uz granicu sa SFRJ, odnonsno Slovenijom, vekovima žive koruški Slovenci. Ovo područje je bilo sporno posle Prvog Svetskog rata i raspada Austrougarske Monarhije kada su se povlačile nove granice.

Jedinice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca su 1918/1919. zauzele veće delove Koruške, ali su 1920, referendumom, Austriji defnisane južne granice kakve i sada ima, jer je veliki deo etničkih Slovenaca glasao da ostane u Austriji.

partizani.jpg
Vikipedija 



Titova partizanska vojska je 1945. ponovo zauzela veće delove austrijske Koruške (u kojoj je takođe bio jak partizanski pokret otpora) uključujući i glavni grad Celovec (Klagenfurt). Međutim, pod pritiskom Velike Britanije (i saglasnost SSSR) Jugoslovenska armija je morala da se povuče iza granice koja je važila od 1920. godine.

Iako je Austrija svojim Slovencima pred referendum 1920. obećavala mnoga prava, od toga nije bilo praktično ništa. Još gore je bilo od marta 1938, kada se Austrija pripojila Hitlerovoj Nemačkoj. Slovenci tad nisu imali baš nikakva nacionalna prava. I posle 1945. nastavljena je diskriminacija koruških Slovenaca od strane austrijskih nacionalista.

Većina koruških Slovenaca koji nisu bili zadovoljni ovakvim političkim stanjem odlučila se za demonstracije i tajno ispisivanje grafita. Međutim, mala, levo radikalna manjina, tražila je pomoć od slovenačke i jugoslovenske tajne službe za otpor oružjem. Stvaranje haosa i opasnosti građanskog rata, bili bi, navodno, eventualan povod za proletersku revoluciju u Koruškoj i intervenciju SFRJ i pripajanje ovog dela Austrije Titovoj Jugoslaviji.

U južnom delu austrijske Koruške, nedaleko od granice sa tadašnjom SFR Jugoslavijom (SR Slovenijom), tokom 1970-ih je bilo 19 eksplozija postavljenih bombi. Samo dva do ovoh 19 napada su razjašnjena, piše Profill, pozivajući se na izveštaj koji će uskoro biti objavljen kao knjiga pod nazivom: "Titove duge senke: Bombaški teror i teror tajnih službi u Koruškoj u 1970-im“ (Titos langer Schatten. Bomben- und Geheimdienstterror im Kärnten der 1970er-Jahre).

Profil je naveo neke od najvažnijih napada iza kojih je, prema tvrdnjama austrijskih istoričara, stajala jugoslovenska UDBA.:

16. oktobar 1972.

Napad na stub dalekovoda od 220 kV, koji vodi od transformatorske stanice Oberzilah (Obersielach, slov.: Gornje Sele) u opštini St. Kancijan (St. Kanzian am Klopeiner See).

16. septembar 1973.

Bomba je raznela samo dve nedelje ranije otkriven spomenik partizanima u Mestu Robeš (Robesch, slov.: Robeže) u koruškom okrugu Galiciji (Gallizien).


7. jun 1974.

Eksploziv je teško oštetio "Domovinsku kuću“ u Miklauchofu (Miklauzhof, slov.: Miklavčevo).

10. novembar 1974.

U predveče toga dana bomba je raznela biro Koruške domovinske službe (KHD) u Klagenfurtu (Celovec).

11. novembar 1976.

Na železničkoj trasi Klagenfurt–Bleiburg (Celovec-Pilberk) kod mesta Frošendorf postavljena bomba raznela je šinu i oštetila jedan pružni signalni uređaj.

9. mart 1977.

Detonacija eksploziva na železničkoj pruzi, kod mesta Kapel (Kappel an der Drau, slov.: Kapla ob Dravi).

18. septembar 1979.

U kasno popodne toga dana eksplodirala je bomba od dva i po kilograma u Domovinskom muzeju Felkermarkta (Völkermarkt, slov.: Velikovec), u trenutku kada je jedan od jugoslovenskih počinilaca hteo da je stavi ispod plakatnog stuba. Unesrećeni pripadnik jugoslovenske tajne službe je pritom teško povređen..

Egzekucija hrvatskih emigranata

Udba je u 1970-im ubila dva hrvatska emigranta u Austriji, piše Profil. Stjepan Crnogorac, student i fanatičan protivnik Titovog režima, otet je 3. jula 1972. u Salcburgu i prokrijumčaren u Ljubljanu, gde je ispitivan i ubijen, te sahranjen na nepoznatom mestu. Crnogorac je, navodno, bio član terorističkog "Hrvatskog revolucionarnog bratstva". Jedan od tri kidnapera je bio Austrijanac, socijaldemokratski funkcioner u austrijskoj carini i agent Udbe od 1970. do 1983, navodi Profil.

Tri godine kasnije, 1975, ubijen je u svojoj prodavnici povrća u Celovcu Nikola Martinović. Martinović je prethodno bio organizator redovnih memorijalnih okupljanja, sećanja na žrtve u Blajburgu (slovenački: Pilberk). Pripadnike NDH i druge pripadnike ili saradnike okupatora Jugoslavije u Drugom Svetskom ratu je Titova vojska streljala kod koruškog Blajburga u Koruškoj u maju 1945, nakon što su ih Britanci predali partizanima.