Za dve decenije ukoliko se nastavi ovim tempom biće zabetonirano plodno zemljište površine austrijske pokrajina Burgenland, odnosno oko 4.000 kvadratnih kilometara

BEČ - Betoniranje i asfaltiranje Austrije se nastavlja, uprkos svim upozorenjima o štetnosti ovog trenda. Ako se nastavi tempom kao poslednjih godina, za dve decenije će zabetonirati plodno zemljište površine austrijske pokrajina Burgenland, odnosno oko 4.000 kvadratnih kilometara (400.000 hektara).

Samim tim smanjiće se proizvodnja hrane. Prema podacima iz 2013. godine, Austrija uspeva da podmiri 90 odsto vlastitih potreba za žitaricama i oko 60 odsto potreba za povrćem. Da bi se proizvelo i jedno i drugo, neophodna je plodna zemlja, međutim nje je sve manje.

Austirja gubi poljoprivredno zemljište ne samo zbog izgradnje novih autoputeva i rasta velikih urbanih središta, Beča i drugih, već i zbog toga što su na primer seoska naselja bez jezgra, a kuće udaljene jedna od druge zbog čega se do njih asfaltiraju putevi.

"Plodno tlo se gubi i iz drugih, čisto poljoprivrednih razloga. Između ostalog, kaže Andreas Baumgarten, rukovodilac službe za zdravlje tla u austrijskoj Agenciji za prehrambenu bezbednost (AGES), i zbog štetnog sejanja kukuruza na padinama.

Kako je izjavio za bečki list Kurir (Kurier), ništa tako ne izaziva eroziju tla vodom kao kukuruz na kosom zemljištu. Godine 1961. je u Austirji na svakog stanovnika bilo 24 ara (2.400 kvadratnih metara) oranica, a 2014. je ova cifra pala na 16 ari (1.600) m². Sa ovakvim tempom, za 200 godina Austriji neće imati više plodnog zemljišta.

Istovremeno, površina prodajnog prostora je u Austriji relativno veća nego u skoro svim drugim razvijenim zemljama, iznosi 1,8 kvadratnih metara na jednog stanovnika (u Italiji 1,01, u Francuskoj 1,23), dok je 13.000 hektara (130.000.000 m²) bivših industrijskih postrojenja u ovom trenutku bez funkcije.