Država i ekonomisti, podsećaju da je štednja u banci zapravo „investicija“, i da štediše moraju da budu svesne da je ona, kao i svaka druga investicija, povezana sa rizikom

BEČ - Ministarstvo finansija Austrije od 1. jula ove godine rizik osiguranja privatne štednje potpuno prebacuje na banke. Da podsetimo u Austriji su od 2010. na zahtev Evropske Unije, osigurani ulozi manjih štediša u većem iznosu nego ranije.

Garantovana suma na štednji je od tada 100.000 evra po štediši i banci. U slučaju nesolventnosti ili bankrota banke štedišama se u relativno kratkom roku isplaćuje njihova štednja. Dosad su banke, svojim međubankarskim sistemom, garantovale za prvih 50.000 evra na štednjim knjižicama, dok je za sume iznad 50.000 evra garantovala država. Ko je, na primer, na štednji imao 70.000 evra, bio je za prvih 50.000 osiguran u bankarskom sistemu, a za preostalih 20.000 je garantovala država. Ubuduće će za svih 70.000 garantovati austrijsko bankarstvo.

Odluka da država bude garant štednih uloga doneta je u vremeje svetske finansijske krize kada su ljudi izgubili poverenje u banke, pogotovo nakon što su na Kipru mnogi ostali bez svojeg novca. Republika Austrija je zato odlučila da podigne limit garantovanih štednih uloga sa 20.000 evra na 100.000 evra po štediši, i da pritom i sama garantuje za deo štednih uloga između 50.000 i 100.000 evra, kako sam bankasrski sistem ne bi izložila šoku naglog i velikog povećanja garantovanih ušteđevina.

Sada država povlači te garancije i prebacuje ih na zakonom definisani, bankarski sistem osiguranja štednje. Domaći ekonomski analitičari kažu da je bila ispravna i prva odluka, da država, u vreme nesigurnosti, na sebe preuzme deo garancija, kao i sadašnja odluka, da se garancije vrate isključivo bankama. Naime, vreme velike finansijske nesigurnosti je kako kažu prošlo. Danas su banke, zbog pooštrenih međunarodnih propisa o bankarskim parametrima, daleko stabilnije nego pred 2008, pa država smatra da nema potrebe da i ona bude garant štednje, argumentuju stručni posmatrači.

Austrijski bankarski sistem moraće od 1. jula da ima više novca u svojoj kasi osiguranja i to je jedina razlika, naglašavaju eksperti. Oni dodaju da je sistem bankarskih garancija štednih uloga i dosad bio veoma pouzdan, jer novac u slučaju potrebe već postoji, ne mora ga se posebno prikupljati da bi se isplatio štedišama. Banke odavno, prema zakonu, uplaćuju deo novca u poseban fond za osiguranje privatne štednje. Ubuduće će do 2024., banke morati da uplaćuju dodatna sredstva u ovaj fond za osiguranje da bi mogli da pokriju i deo koji je do sada osiguravala Republika Austrija. država.

Država i ekonomisti, podsećaju da je štednja u banci zapravo „investicija“, i da štediše moraju da budu svesne da je ona, kao i svaka druga investicija, povezana sa rizikom. Međutim, kamate su toliko niske da nisu dovoljne ni da pokriju inflaciju i ova investicija, u pravilu, poslednjih godina u Austriji donosi redovno oko jedan procenat godišnjeg gubitka (osim onima koji su davno, na dugi rok, oročili sredstva, kada su kamate na štednju bile znatno veće).

Takođe, eksperti za probleme zaštite potrošača u Austriji naglašavaju da su se štediše nesumnjivo osećali sigurnijima poslednjih godina, kada je i država bila garant ušteđevina. Međutim, ako dođe do propasti velikih austrijskih banaka, kao što je bila katastrofa banke Hipo (Hypo Alpe Adria), ili duge velike katastrofe koje bi zaustavile poslovanje banaka, štediše ne bi mogle doći do svojih para, ma ko da im je garant, podsećaju austrijski zaštitnici potrošača. Podsećamo kako su prošle štediše tokom i posle raspda SFR Jugoslavije u bivšim ugoslovenskim republikama, od Slovenije do Makedonije.