Do pre godinu dana Rusija nije dozvoljavala Kinezima da investiraju, a sada su dobrodošli i za velike investicije, kao što su fabrike za proizvodnju celuloze, kaže Ditmar Felner

BEČ - Predsednik Rusije Vladimir Putin se okrenuo Kini i svesno radi na slabljenju privredne povezanosti Rusije sa EU, kaže predstavnik Privredne komore Austrije u Moskvi Ditmar Felner (Dietmar Fellner).

Felner za Kronen Cajtung podseća da su široki slojevi stanovništva Rusije izgubili poverenje u Evropu. Ovo može biti problem za razvoj ekonomskih odnosa. Trenutno, oko 60 odsto ukupnog ruskog uvoza je roba iz EU. Vladimir Putin želi da smanji ovaj udeo i retko ko se protiv toga u Rusiji javno buni.

"Još nikada nisam video toliko Kineza u Moskvi", kaže Felner i dodaje: "Dolaze i kao turisti i kao donosioci kapitala. Do pre godinu dana Rusija nije dozvoljavala Kinezima da investiraju, a sada su dobrodošli i za velike investicije, kao što su fabrike za proizvodnju celuloze", naglašava predstavnik Privredne komore Austrije u Moskvi.

Veliki Putinov ekonomski cilj je da se oslobodi zavisnosti od EU i Zapada uopšte. Zalaže se za proizvodnju saveremenog ruskog mobilnog telefona/računara (smartphone), subvencioniše razvoj ruske verzije restorana brze hrane, slično Mekdonaldsu i forsira razvoj mnogih ruskih industrijskih grana, da proizvode robu koja bi smanjila sadašnju uvoznu zavisnost Rusije.

Austriju, koja je već lani zabeležila osam procenata pada izvoza u Rusiju, ove godine očekuje još jače slabljenje izvoza u Rusiju. Najavljuje se pad od čak 25 odsto.

"Austrijska preduzeća su usput uhapšena i obešena", kaže Felner koji time želi da objasni da Austrija nije provocirala sukob sa Rusijom i ne podgreva ga ni sada, ali je članica EU, pa je kolateralna šteta u konfliktu Rusije, s jedne strane, i SAD i EU sa druge.

Kada je reč o sukobu u Ukrajini, Felner i njegov kolega Herman Ortner (Hermann Ortner), predstavnik Privredne komore Austirje u Kijevu, kažu kako se nadaju da će se održati primirje u Istočnoj Ukrajini, ali da niko danas ne može davati pouzdane prognoze o razvoju događaja. Ono što je sigurno je da u obe države raste siromaštvo.

"Ukrajina je već sada jedna od najsiromašnijih država Evrope. Većina zaposlenih dobija 200 do 300 evra mesečno, a sada su suočeni sa porastom cena energije za nekoliko stotina procenata. Nad Ukrajinom visi veliki Damoklov mač", kaže Ortner.

Drastični preokret u 2014. godini

Pre konflikta u Ukrajini, Austrija je sa Rusijom dosegla godišnji obim poslovanja od oko 7,7 milijardi evra, od čega je 3,5 milijarde evra austrijskog izvoza u Rusiju i oko 3,2 milijarde evra austrijskog uvoza iz Rusije.

Pored toga, austrijska preduzeća su u Rusiji ukupno investirala oko osam milijardi evra. Lani je trend rasta saradnje naglo preokrenut. Austrijski izvoz u Rusiju je u 2014. godini smanjen za osam odsto u poređenju sa 2013. godinom, sa 3,5 milijardi evra na nepunih 3,2 milijarde evra.

Istovremeno je austrijski uvoz iz Rusije pao za čak 28 odsto, sa blizu 3,2 milijarde u 2013. godini na ispod 2,3 milijarde evra lani. Rusija je, između ostalog, najveći isporučilac prirodnog gasa koji uvozi i Austrija.