JUBILEJ: Austrijska Narodna partija slavi 70 godina postojanja

Na poslednjim austrijskim izborima za Savezni parlament, u septembru 2013, narodnjaci su dobili 24 odsto glasova, a socijaldemokrate 26,8 odsto

ÖVP je osnovana u bečkom "Škotskom manastiru“ (Schottenstift) nakon što je u gradskoj kući Beča (Wiener Rathaus) osnovana Socijalistička partija Austrije (SPÖ), od 1991. preimenovana u Socijaldemokratsku partiju Austrije.

Ove dve partije su do danas ostale najjače političke snage u Austriji. SPÖ i ÖVP su, u Velikoj koaliciji, sastavljale najviše austrijskih saveznih vlada Druge Republike Austrije. Posle 1945, samo od 1966. do 1987. godine, kao i od 2000. do 2007. godine, Austrijom na saveznom nivou nije vladala koalicija SPÖ-a i ÖVP-a. U poslednjih sedam decenija, više od 42 godine su periodi "velikokoalicionih“ vlada. Takvu Austrija ima i sada.

Jedan od osnivača ÖVP-a je bio Leopold Figl (1902-1965), legendarni austrijski državnik. On je bio prvi savezni kancelar od nacizma oslobođene, ali istovremeno i od četiri velike savezničke sile okupirane Druge Republike Austrije.

Prethodno, od 1938. do 1945, Austrija je bila deo Hitlerovog trećeg Rajha, kojem se formalno priključila referendumom u proleće 1938, nakon što su Hitlerove oružane snage umarširale u Austriju.
Posle završetka Drugog Svetskog rata, Figl je vodio mudru politiku.

Uveliko je doprineo da i Sovjetski Savez pristane 1955. na ponovno uspostavljanje suverenosti Republike Austrije i povlačenje jedinica Crvene Armije.

Opšte upamćen je ostao Figlov govor naciji preko radija pred rimokatolički Božić 1945:

"Nemam ništa da vam dam za Božić. Za božićno drvce, ako ga uopšte imate, ne mogu vam dati sveće. Nema ni hleba, niti uglja za loženje, kao niti čašu za zdravicu. Nemamo ništa. Mogu samo da vam ponudim sledeće: Verujte u ovu Austriju!“.

Nepunih deset godina kasnije, 15. maja 1955, sa balkona dvorca Gornji Belvedere u Beču, okružen ministrima spoljnih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske i SSSR-a, Figl je ponovo bio taj koji je objavio: "Austrija je slobodna!“.

Jedan od osnivača ÖVP-a, Figl je do današnjih dana ostao najomiljeniji političar Austrije posle 1945. Bio je savezni kancelar u tri vlade. ÖVP je, od 1945. do danas, imala predsednika savezne vlade (saveznog kancelara) u 13 od ukupno 28 austrijskih vlada. Konzervativne orijentacije, okrenuta u prvom redu seljacima, individualnim poljoprivrednicima, zanatlijama, samostalnim i drugim preduzetnicima i poslovnoj eliti uopšte, ÖVP je imala veliki doprinos u austrijskom privrednom usponu posle 1945. Ova partija je zaslužna i za to što je Austrija postala jedna od najrazvijenijih država sveta.

Narodnjački političari naglašavaju da je sistem "socijalne tržišne privrede“ kakav je zastupala njihova partija. kao i finansijska politika ministara finansija iz redova ÖVP-a u prvim decenijama posle Drugog Svetskog rata, jedan od temelja današnjeg blagostanja u Austriji.

Od 1966. do 1970, upravo kada su u Austriju pozivani „radnici na privremeni rad“ i kada je veliki talas turskih i jugoslovenskih „gastarbajtera“ došao da radi u austrijska preduzeća i za druge ovdašnje poslodavce, ÖVP je bila toliko moćna da je sama mogla da načini saveznu vladu. Tih godina je u privredno ekspanzivnoj Austriji bio veliki nedostatak radne snage.

U 1960-im je ÖVP uveliko uticala i na veliki napredak u socijalnoj i porodičnoj politici, na podsticanju štednje i mnogim drugim pitanjima. Grete Rehor (1910-1987), iz redova ove partije, bila je prva žena ministar u saveznoj austrijskoj vladi.

Rehorova je 1966. postala savezna ministarka za socijalna pitanja. ÖVP je bila i prva partija koja je na čelono mesto neke od devet austrijskih pokrajina postavila jednu ženu. Waldtraud Klasnic je od 1996. do 2005. bila pokrajinska čelnica Štajerske.

Od 1970. do 1987, kada je Austirjom vladao slavni socijaldemokratski savezni kancelar Bruno Krajski (Bruno Kreisky, 1911-1990), ÖVP je bila u opoziciji. Upravo u tom periodu se ÖVP orijentisala prema Evropskoj Zajednici, kasnijoj Evropskoj Uniji (EU). ÖVP je postala "evropska partija“ u Austriji, forsirala ulazak države u članstvo EU.

Tadašnji prvi čovek austrijskih narodnjaka, Alojz Mok (Alois Mock), ostao je upamćen i po tome što je prvi, sa svojim mađarskim kolegom Hornom, simbolički presekao "gvozdenu zavesu“ između jednopartijske, komunističke i višepartijske, kapitalističke Evrope. Oni su simbolično presekli bodljikavu žicu na austrijsko-mađarskoj granici u leto 1989.

Međutim, poslednjih godina ÖVP-u se, kao i SPÖ-u, osipa podrška glasača. Na poslednjim austrijskim izborima za Savezni parlament, u septembru 2013, narodnjaci su dobili 24 odsto glasova (socijaldemokrate 26,8 odsto).

Najnovija istraživanja javnog mnenja, anketa austrijskog Galupa provedena ove nedelje, pokazuje da bi, u slučaju da su savezni izbori sutra, narodnjaci i socijaldemokrate dobili bi po 26 odsto glasova. Toliko bi dobili i slobodarci (FPÖ).