Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH i predsednik Saveta koruških Slovenaca kaže da je mogao biti samo žrtva prisluškivanja Udbe i da svesno nije imao nikakve veze sa obaveštajnom službom

BEČ - Koruški Slovenci nezadovoljni su izveštajem istoričara o aktivnosti jugoslovenske Udbe u toj austrijskoj pokrajini, i smatraju da im ta analiza nanosi štetu, dok pojedine stranke predlažu da se traži obeštećenje od pravnih naslednica bivše SFRJ.

Među prvima se oglasio visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini i predsednik Saveta koruških Slovenaca Valentin Incko koji kaže da je izveštaj pokušaj uništavanja njegovog ugleda, jer je doveden u vezu sa Udbom.

On je kazao da je mogao biti samo žrtva prisluškivanja Udbe, i da svesno nije imao nikakve veze sa obaveštajnom službom.

Istoričar Alfred Elste, koji je zajedno sa direktorom pokrajinskog arhiva Vilhelmom Vadlom sastavio izveštaj odbacuje sve kritike. On naglašava da je uzeto u obzir uz koji oprez treba "čitati" dosijea i izveštaje obaveštajnih službi. U slučaju Valentina Incka, prema njegovim rečima, ne postoji optužba da je radio za Udbu.

Izveštaj komisije istoričara o bombaškim napadima u Koruškoj tokom 1970-tih godina naišla je i na žestoke reakcije pojedinih političkih partija.

Dok Slobodarska partija Austrije (FPO) smatra da treba tražiti obeštećenje od Srbije i Slovenije, kao pravne naslednice bivše SFRJ, zbog umešanosti njene tadašnje službe bezbednosti u bombaške napade, koruški Slovenci oštro napadaju dokument od 900 strana.

Šef slovenačkog naučnog instituta i profesor Univerziteta u Klagenfurtu Valentin Sima, u izjavi bečkom dnevniku "Prese" kritikuje rad komisije istoričara, tvrdeći da su preuzeli izveštaje Udbe bez provere.

Sima ističe da je preterana ocena da se Koruška nalazila "na rubu građanskog rata" i ocenjuje da je politički razvoj u Jugoslaviji tokom 1970-tih potpuno izostavljen.

Portparol Udruženja koruško-slovenačkih pravnika Rudolf Vouk smatra da izveštaj nanosi štetu ugledu koruških Slovenaca.

On je ukazao da su brojni članovi udruženja, bez provere i dokaza, optuženi da su bliski ekstremizmu i dovode se u vezu sa terorizmom.

Težište analize bile su aktivnosti Udbe, od infiltracije austrijskih bezbednosnih institucija, preko bombaških napada, do atentata na Jugoslovene u egzilu.

U napadima su, prema izveštaju, učestvovali i koruški Slovenci, koji, ako je poznat identitet, bivaju i imenom navedeni u dokumentu. Krivično oni neće moći biti gonjeni, jer izuzev ubistava, ostala krivična dela su zastarela.