Najčešće forme diskriminacije su verbalni napadi ili dvosmislene šale, pripisivanje nesposobnosti i stereotipizacija, upotreba diskriminišućih pojmova i nejednaka preraspodela resursa

BEČ - Skoro svaki četvrti student na austrijskim visokim školama imao je iskustva sa diskriminacijom, pokazala je studija Instituta za više studije.

Studija je pokazala da je 23 procenata imalo iskustva sa diskriminacijom. Natprosečno često su diskriminacijom pogođeni studenti umetničkih fakulteta (32 procenta), ređe oni na visokim strukovnim školama (17 procenata). Ukupno 72 procenta je takođe navelo da nije prijavilo ove slučajeve.

Za potrebe ove studije je krajem 2014. godine urađeno je online anketiranje 3.660 studenata na fakultetima i strukovnim školama. Žene (27 procenata) se osećaju češće diskriminisane nego muškarci (18 procenata), kao i lezbejke, homoseksualci, biseksualci i transrodne osobe (31 procenat).

Kada je reč o strancima, osobe iz zemalja izvan Evropske unije (EU), njih 42 procenta je imalo iskustva sa diskriminacijom što je češće nego što to doživljavaju studenti iz Nemačke (32 procenta).

Autori studije su se koncentrisali primarno na diskriminaciju na osnovu roda i porekla. Pokazalo se da se diskriminacija doživljava najčešće na predavanjima (14 procenata) zatim u radnim grupama (pet procenata) odnosno prilikom ispita (četiri procenata).

Pokazalo se da se diskriminacija doživljava najčešće od strane drugih studenata i nastavnika, o čemu je posvedočilo po dvanaest procenata u oba slučaja. Izuzeci su studenti umetnosti koji se natprosečno često osećaju diskriminisanim od strane svojih predavača, dok studenti stranci na svim visokoobrazovnim ustanovama osećaju na svojoj koži diskriminaciju prvenstvano od strane drugih studenata.

Najčešće forme diskriminacije su verbalni napadi ili dvosmislene šale (deset procenata ), pripisivanje nesposobnosti i stereotipizacija ( takođe deset procenata ), upotreba diskriminišućih pojmova (osam procenata ) i nejednaka preraspodela resursa (sedam procenata).

Fizičko nasilje se dogodilo u slučaju jednog procenta, a deset procenata žena i tri procenata muškaraca se osetilo diskriminisanim samoo na osnovu svog pola.

Autorka studije Berta Terzieva kaže da se osećaj diskriminacije razlikuje od osobe do osobe i od struke do struke. "Veća pogođenost na univerzitetima umetnosti ima veze sa velikim udelom žena i stranaca kao i manjim grupama na njima, te je zato prisutna i diskriminacija od strane predavača.

Predavači obično diskriminišu studente na osnovu roda, dok diskriminacija u odnosu na poreklo se više dešava od strane drugih studenata. Svakako je svaki deseti student naveo da bi manji udeo stranaca bio bolji za klimu na fakultetima, dok se četvrtina založila za ograničeni pristup stranaca na visokim školama.