Statistika pokazuje da je krajem 2014. u Austriji ukupan dug u kreditima uzetim u švajcarskim francima iznosio 29,5 milijardi evra

BERN/BEČ - Nagli porast vrednosti švajcarskog franka početkom godine ojadio je mnoga fizička lica, preduzeća i institucije. Ogromnu štetu beleži i sama Nacionalna banka Švajcarske koja tradicionalno ima velike devizne i zlatne rezerve.

Danas je objavljeno da je u prva tri meseca ove godine Nacionalna banka Švajcarske na kursnim razlikama izgubila 30 milijardi franaka. Ako se ovo preračuna u evre, to je iznos od 28,6 milijardi.

Najveći deo ovih gubitaka je nastao zbog velike količine sada manje vrednog evra u deviznim rezervama Švajcarske, dok je jedan mali deo zbog sada manje vrednosti zlata (izražene u švajcarskim francima) u njenim državnim trezorima.

Brojna švajcarska izvozna preduzeća takođe su suočena sa problemima, jer je njihova roba sada znatno skuplja nego što je bila do 15. januara ove godine.

Ljudi u Austriji i drugim državama koji su uzimali kredite u švajcarskim francima, zbog znatno niže kamatne stope nego za kredite u evrima, srpskim dinarima ili drugim valutama, suočeni su sa oko 15 procenata jačim frankom.

Bankama su odjednom dužni za 15 odsto više nego pre 15. januara kada je Nacionalna banka Švajcarske odlučila da više ne drži franak na nivou od minimalno 1,2 franaka za jedan evro. Posle ove odluke, kurs švajcarskog franka skočio je i do danas prema evru ostao mnogo jači nego u poslednje četiri godine - 30. aprila 2015. jedan evro vredeo je oko 1,048 švajcarska franka.

U Nacionalnoj banci Austrije kažu da su oduvek svoje banke i stanovništvo upozoravali na rizike uzimanja kredita u stranim valutama. Statistika pokazuje da je krajem 2014. u Austriji ukupan dug u kreditima uzetim u švajcarskim francima iznosio 29,5 milijardi evra.

"Ovo je prilično ozbiljna suma", kažu u Nacionalnoj banci Austrije, gde napominju da su od 2008. godine kada je izbila svetska finansijska kriza pa do 2012, broj kredita u stranim valutama u Austirji opao za trećinu kada je reč o privatnim licima, a za oko dve petine kada je reč o preduzećima.