Srbi u Austriji mogli bi da naprave konsenzus i podrže svoje kandidate koji bi se, ako budu izabrani, borili da se, recimo, srpski jezik izdvoji iz veštačkog BHS jezika koji je sada u upotrebi

BEČ - Tekst Kurira o minornom uticaju brojne srpske dijaspore na tokove političkog odlučivanja u Austriji, u svetlu predstojećih gradskih i pokrajinskih izbora u Beču 11. oktobra, izazvao je veliku pažnju srpske zajednice u Austriji, ali i političkih krugova u alpskoj republici.

Povod za našu analizu bile su ponižavajuće niske pozicije kandidata srpskog porekla na listi Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ) za ove izbore. Podsetimo, na 119. mestu je Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji. Nedeljko Savić je kandidat SPÖ na 189. mestu, Slađana Ivić na poziciji pod brojem 192,Kristina Mihajlović na 216.mestu, dok je Silvia Janković 246.

Nedeljko Savić, kandidat SPÖ na 189. mestu, kaže za Kurir da više faktora utiču na trenutno stanje u našoj dijaspori kada je politički život u pitanju.

"Nije dovoljno to što su Srbi veliko glasačko telo, već je važno i da žele da učestvuju u političkoj utakmici, da mi sami unutar zajednice imamo našeg čoveka od integriteta koji će zastupati naše interese", kaže Savić.

On navodi primer maternjeg jezika, oko koga bi Srbi u Austriji mogli da naprave konsenzus i podrže svoje kandidate koji bi se, ako budu izabrani, borili da se srpski jezik izdvoji iz BHS jezika (bosansko/hrvatsko/srpski) koji je sada u upotrebi u austrijskim školama.

"Jedan naš čovek u parlamentu mogao bi da se bori za to, međutim, veliki deo odgovornosti snose i glasači, koji su u najvećem broju, nezainteresovani za politička zbivanja u Austriji. Jedan od razloga moglo bi biti i to što smo, za razliku od Turaka, koji 100 godina unazad, sa određenim prekidima, imaju višestranačje, dok smo mi bili u komunizmu, a potom smo imali veoma loše iskustvo sa uvođenjem demokratije. Možda nas je to ubilo u pojam", kaže Savić.

On navodi da bi, uz maternji jezik, jedna od tačaka okupljanja i motivacije mogla biti i platforma za još bolje odnose Austrije sa Srbijom i zemljama Balkana.

On dodaje da je paradoksalno to što Srbi stalno da pričaju o politici, ali ih ne zanima konkretno učešće u procesima odlučivanja.

Podsetimo, Savić je posle tri godine veoma aktivne borbe i ličnog zalaganja uspeo da se izbori da jedan park u Beču ponese ime Dijane Budisavljević, spasiteljke 12.000 srpske dece iz ustaškog logora Jasenovac..

"Za to nam je bilo potrebno tri godine, a da smo imali čoveka u parlamentu, sve bi bilo lakše. Zahvaljujem se austrijskim vlastim i domaćinima, kao i srpskoj zajednici koja je podržala tu inicijativu. To je bila jedna od retkih situacija da smo svi bili složni", kaže Savić.

Podsetimo, u Beču, prema nekim procenama, živi oko 200.000 Srba, a od toga njih 80.000 ima austrijsko državljanstvo.