MANJI POREZ, VEĆA PLATA: Veći prihodi zbog smanjenja poreza na dohodak!

Ljudi koji mesečno zarađuju oko 1.000 evra neto plaćaće za nepunih 300 evra manji godišnji porez na lični prihod, dakle mesečna neto plata će im biti veća za 20-25 evra

Koje najvažnije izmene donosi poreska reforma koja treba da stupi na snagu od 2016. godine? Prvo, povećaće se broj poreskih stopa, to jest kategorija prihoda na koje se plaća porez u različitom procentu. U većinini njih će se plaćati manji porez nego dosad.

Trenutno, prva poreska stopa, na godišnji neto lični prihod veći od 11.000 evra, iznosi 36,5 odsto. Ubuduće će biti 25 odsto. Istovremeno će najviša poreska stopa, na deo prihoda onih koji zarađuju više od 60.000 evra godišnje, biti povećana sa 50 na 55 procenata.

Nove poreske stope, za različite visine prihoda, rezultiraće manjim porezom na lični dohodak velike većine stanovništva, svih onih kojima plate nisu astronomske.

Ljudi koji mesečno zarađuju oko 1.000 evra neto plaćaće za nepunih 300 evra manje godišnji porez na lični prihod, dakle mesečna neto plata će im biti veća za 20-25 evra. Onima s mesečnom neto platom od 1.400 do 2.000 evra, plata će se povećati za 30-75 evra.

Ko sada ima platu od 3.500 evra mesečno, imaće od 2016. godine još 125 evra mesečno više. Efekat izmenjenih poreskih stopa opada kod još viših plata (ko prima 5.000 evra mesečno, dobijaće oko 110 evra mesečno više neto platu). Samo kod onih retkih plata, koje su daleko veće od 60.000 evra godišnje, porez će biti nešto veći nego danas. Zaista malobrojnima će tako od 2016. neto plata biti manja nego što je bila do ove godine.

Poreska reforma donosi još neka rasterećenja poreskim platišama, u prvom redu onima koji imaju decu, kao i onima koji imaju male plate, odnosno penzije. Oni će od poreske uprave dobiti do 400 evra godišnje.

S druge strane, poreska reforma će dodatno opteretiti ljude, u prvom redu kao potrošače. Njom se povećava porez na dodatnu vrednost (PDV) za više vrsta proizvoda i usluga na koje se dosad plaćao PDV od 10 procenata (umesto uobičajenih 20 procenata, koliko je PDV u većini slučajeva u Austriji).

PDV će se povećati sa 10 odsto na 13 odsto za žive životinje, poljoprivredno seme, biljke, stočnu hranu, drvo, usluge brige o mladima, avionski promet, ulaznice za kupališta, bioskope, pozorišta, opere, muzeje, zološke vrtove. Na 13 odsto će porasti i PDV na hotelska noćenja, ali to će biti nešto kasnije, od 1. aprila 2016.

Država će uzimati i znatno veći porez nego dosad na nasleđivanje nekretnina ili njihovo poklanjanje unutar familija. Umesto dosadašnjih, nerealno niskih osnova po kojem se računao ovaj porez, porez će se računati na bazi aktuelne tržišne vrednosti svake nekretnine. Na vrednost do 250.000 evra iznosi 0,5 odsto; kod vrednijih nekretnina, na deo vrednosti iznad 250.00 do 400.000 evra plaćaće se 2,0 procenata, a kod još skupljih, na onaj deo vrednosti iznad 400.000 evra 3,0 procenta. Konkretno, ako dete nasledi kuću od roditelja vrednu pola miliona evra, platiće od 2016. godine porez na nasledstvo od 7.750 evra (dosad 3.000 evra).

Takođe, sve maloprodajne radnje, trgovinske, ugostiteljske, koje imaju godišnji prihod veći od 15.000 evra, moraće da imaju registarsku kasu i ispostavljati njen račun. Od 1. januara 2017. će svaka ovakva kasa morati da ima i bezbedonosni softver koji onemogućuje manipulisanje.

Poreska reforma definitivno ubija i jednu dosadašnju staru "svetu kravu" Austrijanaca: bankarsku tajnu. Država će napraviti centralni registar svih bankovnih računa, poslovnih i privatnih. U registru će biti brojevi računa i imena njihovih vlasnika. Poreska uprava će, u slučaju osnovane sumnje u prevaru, uz sudski nalog, ubuduće moći mnogo jednostavnije dobiti uvid u kretanje sredstava na računu. Banke neće moći da je spreče u tome.