Tela grofice Marije Večere (17) iprestolonaslednika Rudolfa Habsburga (30) pronađena su u januaru 1889. godine u lovačkom zamku Majerling I , u Bečkim šumama

BEČ - Više od jednog veka nakon što su austrijski prestolonaslednik princ Rudolf i njegova ljubavnica grofica Marija Večera počini saomubistvo, u Beču su u jednom bankovnom sefu pronađena pisma koja rasvetljavaju ovaj tragični događaj.

"Molim te, oprosti mi za ono što sam učinila, nisam mogla da odolim ljubavi", piše lepa Marija u jednom od pisama čije otkriće austrijski istoričari predstavljaju kao "senzacionalno".

Austrijska Nacionalna biblioteka (ONB) saopštila je danas da su zaposleni banke pronašli dragocene dokumente tokom rašćišćavanja arhivske građe. U sefu su se nalazila od 1926. godine. "Nepoznata osoba deponovala je kožnu fasciklu punu ličnih dokumenata, pisama i fotografija porodice Večere, uključujući i oproštajne poruke Marije Večere iz 1889", navodi se u saopštenju ONB, prenosi AFP.

"Draga majko, Molim te da mi oprostiš to što sam učinila. Nisam mogla da odolim ljubavi. U dogovoru s njim, želim da budem sahranjena pored njega na groblju u Alandu. Srećnija sam u smrti nego u životu", stoji u pismu upučeno Heleni Večeri.

rudolf-i-marija.jpg
Nspm.rs 

Stručnjaci ONB se nadaju da će ovo otkriće pomoći u rasvetljavanju jedne od najvećih romansi u istoriji koja je inspirisala brojne filmove, romane, balete i pozorišne predstave.

Tela 17-godišnje Marije Večere i 30-godišnjeg prestolonaslednika Rudolfa Habsburga pronađena su u januaru 1889. godine u lovačkom zamku Majerling, u Bečkim šumama. Tačne okolnosti njihovog samoubistva nikada nisu utvrđene. Navodno je princ najpre ubio svoju ljubavnicu Mariju, a zatim izvršio samoubistvo. Osim oproštajnog pisma koje je Rudolf ostavio svojo supruzi Stefaniji, nije sačuvan nijedan dokument koji se odnosi na taj tragični događaj.

"Dosad se verovalo da su pisma uništena nakon majčine smrti", navode u ONB-u. Pisma adresirana grofičinoj majci, sestri i bratu, čuvana su u zapečaćenoj koverti sa žigom princa prestolonaslednika. Istorijska dokumenta će biti izložena za javnost u biblioteci 2016. u okviru manifestacija obeležavanja stogodišnjice smrti cara Franca Jozefa.