Posle pristupa toj organizaciji, nova članica neće biti bezbednija, već će biti deo konflikta i cilj napada. Zašto bi Crnogorci ginuli za ekspanzivne interese SAD i Nemačke na Hindukušu, u Iraku ili u Africi, poručuje David Štokinger član Solidarne radionice Austrije i predsedavajući SPÖ

BEČ - Pokret za neutralnost Crne Gore bori se proti ulaska u NATO, kojeg zagovara crnogorska vlast. Poruku podrške ovom mirovnom i neutralnom pokretu Crne Gore uputila "Solidarna radionica Austrije".

"U današnjoj konstelaciji snaga, za manje države, kao što su Austrija i Crna Gora, neutralnost je koncept za za budućnost, smatra autor ovog javnog pisma David Štokinger (David Stockinger). Štokinger je član predsedništva „Solidarwerkstatt Österreich“ i predsedavajući Socijaldemokratske partije (SPÖ) u donjeaustrijskom gradu Švehatu (Schwechat).

Od 1999, agresije članica NATO godine na SR Jugoslaviju, Štokinger je aktivan u pokretima solidarnosti sa Jugoslavijom i Srbijom. Redovno posećuje Srbiju i Crnu Goru, gde ima mnogo političkih kontakata i prijatelja.
"Za novu arhitekturu mira u Evropi - NATO znači rat! Od kraja socijalizma, koji je bio kao antiteza paktu NATO i imperijalističkom Zapadu, vidimo da NATO, to jest SAD i vodeće članice EU, vode isključivo ekspanzivnu politiku. Delimično to rade političkim sredstvima, kao što su državni udari (Ukrajina), delimično i otvorenim vojnim akcijama, npr. protiv SR Jugoslavije 1999, Iraka 2003. i Libije 2011. Da NATO nije direktno i indirektno destabilizovao Siriju i podržao terorističke paravojne formacije, danas se ne bi našli usred krvavog građanskog rata i imali ogroman talas izbeglica u pravcu Evrope, kaže Štokinger i dodaje.

Već dugo nismo doživeli toliko mnogo ratova i konflikata kao danas. NATO je vojna mašinerija, koja osigurava političko-ekonomsku ekspanziju zapadnih centara moći. NATO nikako nije mirovna zajednica, kojoj su prioriteti bezbednost i stabilnost, već su to destabilizacija, razaranje i podvrgavanje. NATO je antidemokratski. Posle pristupa toj organizaciji, nova članica neće biti bezbednija, već će biti deo konflikta i cilj napada.

Istovremeno, nove članice su dužne da povećaju vojni budžet novcem poreznih obveznika, kojeg bi bilo bolje investirati u socijalne i ekonomske svrhe. U novije vreme se opet promenila geopolitička konstelacija. Novi i stari svetski giganti, poput Rusije i Kine, vraćaju se na političku i ekonomsku scenu. Vidimo iskorak ka multipolarnom svetu, kao što se to već pokazalo u konsekventnom pristupu Rusije i Kine u slučaju Sirije i Irana. U ovom kontekstu se mora analizirati i reakcija Rusije na državni udar u Ukrajini, koji je podržavan od strane Zapada.

Kina će verovatno uskoro prestići SAD po privrednoj moći. U današnjoj konstelaciji, pogotovo za male države kao što su Austrija i Crna Gora, put ka budućnosti je koncept istinske političke i vojne neutralnosti. To je pozicija sa koje se može ravnopravno, privredno i politički, sarađivati sa svakom državom sveta. Austrija je pristupila EU i formalno zadržala ustavnu neutralnost, iako je u EU veoma teško voditi iskrenu neutralnu politiku. Austrijska neutralnost se opet mora aktivirati u samostalno vođenoj spoljnoj politici.

Napredne snage u Austriji su ponosne na neutralnost iz 1955, te će nastaviti da je brane protiv pritisaka NATO-a i Brisela. Neutralnost je jedini razuman politički model za budućnost. Za Crnu Goru je upravo zato neophodno da spreči ulazak u NATO. Crnogorci najbolje znaju šta znači biti žrtva bombi NATO ratnika, jer je i Crna Gora bila napadnuta od NATO agresora. Selo Murino je sinonim za metode NATO-a. Zašto bi uopšte mladi Crnogorci ginuli za ekspanzivne interese SAD i Nemačke na Hindukušu, u Iraku ili u Africi?

Crna Gora bi trebala da popravi okrnjene odnose sa Rusijom i prestati sa sankcijama protiv Rusije. NATO pristup Crne Gore bi bio direktna provokacija Rusije. Kao i mnogi zapadni političari, tako i vlada Crne Gore propagira da nema alternative NATO integraciji i neoliberalizmu EU. U političkoj orijentaciji uvek postoji alternativa! Primer je Latinska Amerika, gde suverene države pod vodstvom Kube i Venecuele vode politiku integracije na temelju suverenosti, sa željom da se spreči uticaj imperijalizma SAD u toj regiji.

Južnoamerički projekat „ALBA“ može biti i model za buduću Evropu, uz uslov da se promeni politička orijentacija u korist mase ljudi u zemljama evropskog centra. To je klasična dijalektička međuzavisna veza. To je savez samoopredeljenih, neutralnih država, koje ravnopravno kooperiraju na političkom i ekonomskom planu, savez koji poštuje međunarodno pravo. Ovakav pristup nije samo nekakva nova, održiva mirovna arhitektura u Evropi. Njime bi se promenio i položaj radnika u tim zemljama. Mi hoćemo da stvorimo svet, u kome će zadnju reč imati narod a ne jedna mala elita. Svet mira i jednakosti nije samo neophodan, on je i moguć - aktivna neutralnost malih država je doprinos tom cilju" kaže se u otvorenom pismu Štokingera!