ANDREAS ŠIDER: Ulazak Srbije u EU mora biti brz, bez gubljenja vremena

Kada pogledate kartu Evrope, vidite "rupu" između Italije i Grčke. Nju moramo zatvoriti što pre, iz političkih, kulturnih, istorijskih, naravno i privrednih razloga

Kakve su Vaše veze sa Srbijom, zašto ste baš Vi predsedavajući Parlamentarne grupe Austrija-Srbija?

Sa srpskom politikom sam bio u kontaktu od vremena u omladinskoj organizaciji SPÖ-a, zatim kao opštinski političar u Beču, a potom i u ministarstvu. Ako malo bolje pogledate, vidite koliko je višestruka, bliska i jaka povezanost Austrije sa Balkanom, privatne, poslovne i mnoge druge veze, pogotovo sa Srbijom.

Sa kim dolazite u Beograd?

Dolazi nas petoro. Osim mene i takođe socijaldemokratske poslanice Nurten Jilmaz (Nurten Yilmaz), tu je i poslanik ÖVP-a Nikolaus Berlaković (Nikolaus Berlakovich), zatim iz FPÖ-a Hubert Fuks (Hubert Fuchs), kao i Kristof Vavrik (Christoph Vavrik) iz NEOS-a. Iz Zelenih i Tima Štronaha se niko nije prijavio.

S kim ćete se sresti?

Sastaćemo se sa Ivicom Dačićem. Imamo termine u Parlamentu Srbije i Ministarstvu spoljnih poslova. Razgovaraćemo o mnogim pitanjima austrijske i srpske politike. Glavna tema je svakako približavanje Srbije EU, a tu su i razna aktuelna pitanja, kao što je izbeglička kriza. Svakako, cilj posete je i da ojačamo kontakte između parlamenata Austrije i Srbije.

Kakav je Vaš stav o ulasku Srbije u EU?

Lično, smatram da je približavanje Srbije EU veoma važan element naše politike. To je proces u kojem svi moraju biti dobro pripremljeni, kako Srbija, tako i EU. Uveren sam da je Srbiji mesto u EU. Taj proces mora biti brz, korak po korak, ali bez gubljenja vremena. Mnogi mladi ljudi u Srbiji pate zbog činjenice da zaostaju u poređenju sa Hrvatskom i nekim drugim balkanskim državama. Mladi ljudi osećaju da gube šansu zato što Srbija nije u EU. Kada pogledate kartu Evrope, vidite "rupu" između Italije i Grčke. Nju moramo zatvoriti što pre, iz političkih, kulturnih, istorijskih, naravno i privrednih razloga. Imam veoma dobar odnos sa više srpskih političara, poslanika različitih partija, kao i sa partijama koje su "sestrinske" našoj SPÖ. Upravo Ivica Dačić je jedan od srpskih političara koje poznajem odavno.

Poslednjih meseci Srbiju i Austriju povezuje masa izbeglica u tranzitu. Šta mislite, kako bi kriza trebalo da se reši?

Bio sam lično blizu žarišta krize, na tursko-sirijskoj granici kod Kobanea i na drugim mestima u regionu i tamo razgovarao sa mnogim političarima i drugim ljudima. Evropa mora da se bori protiv uzroka koji su doveli do ovog problema, protiv Islamske države, fundamentalističkog terora i drugih razloga zbog kojih ljudi beže. Velike sile, u prvom redu SAD, Rusija i EU, moraju prvo da se dogovore sa regionalnim silama, Turskom, Iranom, verovatno i sa sirijskim predsednikom Asadom, kako da se suzbije islamistički fundamentalistički teror.

Drugo, izbeglice bi trebalo da budu smeštene što bliže svojim domovima. Zato treba više novca za Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR). Treba nam nov pristup prema Turskoj u ovom pitanju, jer se Turska tu neretko ponaša dvolično. Ne na kraju, i EU i treba preispitati svoj pristup problemu izbeglica. Nakon masakra u Drugom Svetskom ratu, Evropa neće i ne sme da odustane od svoje politike primanja ljudi koji imaju razlog da pobegnu od životne opasnosti. Pritom, treba da razlikujemo ljude koji beže zbog azila od onih koji dolaze iz čisto ekonomskih razloga. Dobra evropska organizacija ukuljučuje fer raspodelu izbeglica po državama EU, nakon što su prihvaćeni u tzv. "hot spots". Ovi prijemni centri treba da se formiraju pre ulaza u EU, konkertno u Turskoj, Libanu, Jordanu....

Da se vratimo u Austriju. Slobodarska partija (FPÖ) je u uzletu, to su nedavno potvrdili i izbori za pokrajinske parlamente u Gornjoj Austirji i Beču. Kako objašnjavate rast FPÖ-a?

FPÖ je iskoristio globalnu finansijsku i ekonomsku krizu, zatim krizu u Grčkoj, pa sad i problem izbeglica, da dodatno ojača nesigurnost stanovništva i pojača mu strahove. Ipak, ovde moram naglasiti da je SPÖ u Beču osvojila devet procenata više glasova od FPÖ-a, a ne samo jedan do dva procenta kako je bilo najavljivano. Prema tome, Štrahe (Heinz-Christian Strache, lider FPÖ-a, nap.) nije bio ni blizu toga da postane gradonačelnik, kako je priželjkivao. Socijaldemokratija je u Beču pokazala da može da mobiliše ljude i dobije duel. Politika gradonačelnika Mihaela Hojpla (Michael Häupl) je bila jasno pozicionisanje na socijaldemokratskim vrednostima.

Koje su to vrednosti?

Uveren sam da socijaldemokratija, ne samo u Austriji, nego i u čitavoj Evropi, ima uspeha kada stoji iza temeljnih vrednosti i kada, pritom, uspe da pruži osećaj sigurnosti ljudima koji imaju strah od budućnosti. Socijaldemokratija poručuje ljudima da je društvo koje gradi sigurno i da će mu - i njegovoj deci, kroz sistem obrazovanja, bez obzira na imućnost roditelja - pomoći da se najbolje moguće pripremi za suočavanje sa budućnošću. Očuvanje životne okoline, politika u vreme finansijske i privredne krize, razvoj privrede, novi oblici rada, to su sve pitanja kojima se socijaldemokratija ozbiljno bavi, i nalazi odgovore.

Pritom, moramo da pokažemo više hrabrosti u rukovođenju i donošenju odluka. U Beču su, na primer, u 1960-im mnogi bili protiv izgradnje bečkog metroa, kao i protiv izgradnje Dunavskog ostrva. Nedavno su mnogi bili protiv drugačije organizacije saobraćaja u Marijahilferštrase. Moramo ozbiljno i naširoko da diskutujemo sa bazom, ali i, kao političari, da donosimo hrabre odluke. Mi socijaldemokrate treba danas da reorganizujemo naše donekle zastarele načine komunikacije sa stanovništvom i da delujemo sa širokim slojevima naroda, a ne samo da se "kuvamo u sopstvenom saftu".

Mnoge Srbe u Austriji je SPÖ prilično frustrirala: na primer, Austrija je pod socijaldemokratskim premijerom, bila među prvima koja je priznala nezavisnost Kosova?

Zar tada austrijski premijer nije bio čovek koji je sada jedan od glavnih savetnika premijera Srbije?

Da, jeste, ali, možda zato sada Srbi u Beču i širom Austrije sve više glasaju za Štrahea.

To je mit. Većina Srba u Beču su za Hojpla i SPÖ. Ovde moram da kažem da mi se čini da je srpska duša na neki način slična bečkoj: čovek se prebrzo oseti povređenim. Raspad Jugoslavije je tragična epizoda evropske istorije. Rane sporo prolaze, ali mlada generacija ima sada druge probleme sa kojima se suočava. Izazovi koji su pred mladima danas su drugačiji. Naravno da stara pitanja ne možemo i ne treba da eliminšemo, ali svoj zadatak vidim u traganju za odgovorima na pitanja budućnosti. Zato i insistiram na EU perspektivi Srbije.

Na kraju, da li je pozicija šef poslaničkog kluba socijaldemokrata vrhunac Vaše lične karijere, ili imate još ambicija?

Kao predsednik Prijatelja prirode u Austriji, nekad se u društvu planinara penjemo na visoke, a nekad na niže vrhove. Ponekad se i čamcem spustimo niz reku. Ukratko, izazovi i zadaci mogu biti različiti. Do sada sam radio na više zanimljivih poslova, a takav mi je i sadašnji. Međutim, danas je u politici jasno da na jednom mestu čovek ne ostaje 20 godina. Na kraju, ko kaže da čovek do kraja karijere mora ostati u politici?